ЕФИКАСНИЈЕ УПРАВЉАЊЕ, ЗАШТИТА И КОРИШЋЕЊЕ РИБЉЕГ ФОНДА

Осим тога, циљеви су и планирање, унапређивање и надзор узгоја млађи за порибљавање риболовних вода, развој рибарства и аквакултуре и подстицање привредне, еколошке и социјалне дјелатности, као и јачање развоја и конкурентности предузећа из области рибарства.

Разлози за доношење новог закона огледају се у томе што тренутни прописи, који регулишу област рибарства, не доприносе у довољној мјери ефикасном управљању, односно, заштити и одрживом коришћењу рибљег фонда у риболовним водама.

Законом је дефинисано доношење Рибарске основе за територију Републике Српске, као стручне студије која обезбјеђује дугорочну политику управљања у рибарству, а ради унапређивања и развоја риболовних ресурса.

Овај документ доноси се на период од 20 година, а, између осталог,садржи процјену стања рибљег фонда по врстама и категоријама, циљеве и политике за заштиту и одрживо коришћење рибљег фонда, задатке и мјере за постизање циљева и политика, намјену коришћења риболовних вода на бази природних и других могућности, те границе и површине рибарских подручја, риболовних зона, рибарских ревира и природних станишта.

У Републици Србској утврђена су 53 рибарска подручја, која су у административним границама општина.

Према Закону о рибарству, који ће се пред посланицима парламента Српске наћи идуће седмице, риболов је подијељен на привредни, спортски и привредно-спортски риболов.

Прошле године, у Србској су  продате четири дозволе за привредни риболов, а годишња дозвола кошта 700 КМ.
Привредни риболов може се обављати само на подручју ријеке Саве од државне границе са Републиком Хрватском до државне границе са Републиком Србијом, према државној граници, управно на матицу тока од обале до обале, односно до главних одбрамбених насипа.

Према подацима Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, у Републици Србској се 32 субјекта баве аквакултуром, односно производњом и узгојем риба, млађи, оплођене икре и других водених организама у рибњацима и кавезима, а од тога је девет објеката намјењено за узгој ципринида и 17 за узгој салмонида.

Законом је прописано да је на риболовној води, на којој се узгаја риба у кавезима или рибњаку, забрањено ловити рибу и обављати друге радње које могу ометати обављање дјелатности аквакултуре на удаљености мањој од 50 метара од граница кавеза или водене површине  рибњака.

Предвиђено је низ мјера које се предузимају ради очувања и осигурања услова за одрживо и дугорочно коришћење рибљег фонда и станишта, као што су организовање рибочуварске службе, утврђивање рибарских ревира и посебних станишта, те порибљавањем, забранама, ограничавањем и санационим риболовом и другим мјерама које доприносе заштити и унапређивању рибљег фонда у риболовним водама.

У Републици Србској је до сада донесено једно рјешење о проглашењу посебног ревира, односно дијела риболовне зоне са добро очуваним рибљим фондом и еко-системом.

За кршење одредби овог закона биће кажњено привредно друштво, корисник риболовне зоне и концесионар новчаном казном, која се у зависности од прекршаја, креће од 5.000 марака до 15.000 КМ, а одговорно лице у привредном друштву, односно код корисника риболовне зоне или концесионара казном од 400 КМ до 1.200 КМ, док ће казном од 1.000  до 3.000  марака бити кажњен предузетник.

Казне за физичко лице крећу се од 300 КМ до 9.000  марака, а за Спортско-риболовни савез Српске  од 1.000  до 3.000  КМ.

Управни надзор над спровођењем овог закона и прописа донесених на основу њега врши Министарство, а инспекцијски надзор врши Инспекторат.

Влада Републике Српске је обавезна да, у року од годину дана од дана ступања на снагу овог закона, донесе Одлуку о утврђивању рибарских подручја и риболовних зона, Одлуку о висини и начину плаћања накнаде за коришћење риболовне зоне, обављање привредног риболова и висини накнаде за дозволе и Рибарску основу Републике Српске.

Ступањем на снагу овог закона престаје да важи Закон о рибарству који је донесен 2009. године.