Уставни суд рекао „да“ ступању у СТО

Уставни суд није нашао прекршаје у потписивању протокола о придруживању Русије СТО. При томе представници суда не искључују да ће после ратификације протокола који треба да буде обавељн до 23. јула 2012. године, њима ће стићи нова обраћања.

Против придруживања Русије СТО у Државној думи иступају фракције КПРФ и Праведна Русија. Оне не могу да блокирају ратификацију, немају довољно гласова. Зато је прошле недеље група посланика упутила  Уставном суду заједнички захтев о провери уставности протокола о ступању РФ у СТО. Парламентарци су инсистирали на економској неоправданости документа и уверавали да је процедура његовог уношења у Државну думу протекла са озбиљним прекршајима.

Уставни суд није нашао прекршаје. Како је објаснио новинарима судија Сергеј Маврин, суд је разматрао документ управо као међународни уговор који није ступио на снагу. Тачније после ступања на снагу противници СТО могу поново да се жале на њега.

Највероватније тако ће и бити – што је ближе Русија ступању у Светску трговинску организацију, то је оштрија дискусија о сврсисходности тог корака. Заменик директора Економског института РАН Михаил Головнин, уверен је да без обзира на све недостатке, Русија треба да се придружи СТО.

"Само по себи ступање у СТО крајње је важно, пошто је то међународна организација чија правила дели већина земаља света. И Русија такође треба да се придружи тим правилима. Остим тога, Русија ће добити могућност да преговара са другим земљама у области спољне трговине на тој заједничкој платформи."

Између осталог, експерт признаје да стуапње у СТО носи озвиљне изазове за низ кљчуних грана. Пољопривреди, машиноградњи, индустрији целулозе и папира биће тешко да се супротставе конкурентима са Истока и Запада. Али при томе руским компанијама ће бити једноставније да увозе нову опрему и да излазе на страна тржишта, тачније учешће у СТО може да постане фактор модернизације домаће економије. Нажалост, међународно искуство не даје једнозначни одговор да ли ће се то десити вероватно. Говори директор Института за глобализацију и социјалне покрете Борис Кагарлицки.

"Може се погледати читав низ земаља које се развијају у оквиру СТО, изузев Кине и неће поћи за руком да се нађе ни један успешан пример. Очигледно је да се Кина прилично бурно развијала до ступања у СТО и то је било стимуланс за њен пробој. То је пре био додатни фактор који је омогућио Кини да освоји поверење Запада."

Као антипример екпсперт наводи Нигерију. Ступање у СТО није помогло овој земљи да демонополише и модернизује своју економију, већ је само ојачало сиривинско усмерење. Михаил Головин се слаже: придруживање СТО не може само по себи да буде покретач модернизације.

"Разуме се, важна је политка владе. Зато што проблем модернизације стуапње у СТО не решава директно. Напротив, појављују се додатни проблеми. Али још једном понављам, то је питање економске политике. Она може да се спроводи тако да се подржава модернизација руске економије."

Али то неће бити просто учинити – економисти, па и сами чиновници, признају да је током 2000-их влада РФ де-факто ојачала костур сировинске економије. Да ли ће поћи за руком да се промени вектор економског развоја, зависи пре свега од политичке воље руских власти.