Освета не мозе да буде правда

 У овим данима, кад узавре бол, жалост и патња због страдања нâрода - људи на овом простору, не можемо, а да не завапимо, баш у овим данима, и за истином и правдом. Узнесимо молитве Богу да се злочинци покају, да се застиде пред самима собом, а невино страдали жртву су своју дали, која их води у Царство небеско.

Истина је да су у овом рату страдали људи – Срби, муслимани, Бошњаци, Хрвати... Када је у Републици Србској формирана Комисија за истраживање догађаја у и око Сребренице од 10. до 19. јула 1995, Покрет се питао коме треба истина само за тих девет дана Сребренице о којој прича цијели свијет. Шта је са једном другом Сребреницом, која се десила прије те? На том простору убијено је преко 3200 Срба, и то у својим кућама. Зашто се није формирала међународна комисија за истраживање злочина током читавог рата на цијелом простору захваћеном ратом? Зашто се не постави питање ко је починио злочин против мира, који подразумијева разбијање независне државе Југославије, која је била чланица и оснивач УН? Да ли је разбијање Југославије удружени злочиначки подухват?

Шта ако се покажу истинитим приче да су ЦИА и МИ6, уз помоћ врбованих официра ЈНА и Војске Републике Српске, организовали злочин јула мјесеца 1995. године?

Правда на овим просторима никада не може бити освета, јер шта ћемо са Јасеновцем, Јадовном, Дракулићем, херцеговачким јамама... Освета би водила у уништење народа на Балкану.

Рјешење је да будемо људи, да се заједнички покајемо, да успоставимо заједничке, истинске вриједности и не дозволимо да страни фактор организује удружени злочиначки подухват једних против других. Тако ће народи Балкана сачувати себе, свој идентитет и своја природна богатства, а на радост оних који су невино пострадали.