Археолошке ископине привлаче туристе

Како културно-историјско насљеђе искористити за развој туризма била је тема скупа који је одржан у Мркоњић Граду, а у чијем су раду учествовали представници општина југозападног дијела Српске и надлежних републичких институција.

Археолог Музеја РС Горан Симоновић истиче да ја важно археолошке локалитете послије завршетка истраживања искористити за развој локалне заједнице кроз обогаћивање туристичке понуде.

- Археолошки туризам је новина код нас, а изузетно је атрактиван у земљама окружења и Европске уније. Ради се о томе да се археолошки локалитети прије него што се истраже поставе у центар пажње туриста. Не смијемо дозволити да то буду напуштени природни декори, као што је био случај до сада - рекао је Симоновић.

Он је подсјетио да су археолози прошле године започели археолошка истраживања на средњовјековном граду Призрен у кањону ријеке Сане и додао да је на подручју мркоњићке општине евидентирано 270 различитих археолошких локалитета, од праисторије до средњег вијека.

На скупу је презентована могућност обнове ускотрачне пруге Шипово - Срнетица, од чега зависи експанзија туризма у рубним општинама овог дијела Српске.

- Обнова ускотрачне пруге од Шипова до Срнетице је стратешки и пројекат од велике важности за развој туризма, али и локалних заједница кроз које пруга пролази. Влада РС је формирала јавно предузеће за обнову пруге. Међутим, посао ће морати сачекати боља времена. Постоји и идеја да се један дио пруге понуди на концесију ако буде заинтересованих концесионара - рекао је директор предузећа за обнову пруге Боро Дакић.

- Да се озбиљно прилази стварању услова за обнову пруге говори и податак да су студенти треће године Архитектонско-грађевинског факултета из Бањалуке урадили идејни пројекат за обнову неколико насеља, уз некадашњу ускотрачну пругу Шипово - Срнетица.

Израђен пројекат

- Урађен је идејни пројекат за обнову насеља Срнетица, Потоци и Увала. У септембру почиње израда пројекта за насеље Млиништа у мркоњићкој општини. Обнова ових насеља била би иницијална каписла за развој тих крајева и обогатила би туристичку понуду - рекла је виши асистент Архитектонско-грађевинског факултета Бањалука Невена Новаковић и додала да су та насеља некада имала десетак хиљада становника.