Невладине организације постају страни агенти

Владајућа „Јединствена Русија“ је представила Думи нацрт закона о измени статуса непрофитних организација које се баве политичком делатношћу у Русији, али се финансирају из иностранства, познатих и као „непрофитне организације“ или „невладине организације“ (НВО).

Нацрт предвиђа радикалну измену статуса невладиних организација које активно учествују у политичком животу Русије. Депутати инсистирају на потреби да се састави посебан списак свих организација које се финансирају из иностранства. Према замисли аутора пројекта, такве структуре фактички јесу страни агенти, с тим што тај појам не означава обавештајну или шпијунску делатност, него да конкретна структура у овој или оној сфери делује у интересу друге државе.

Грађани имају право да знају да [одређена] организација обавља посао страног агента“ - депутат Александар Сидјакин

Ако нацрт закона буде усвојен, „страни агенти“ ће бити обавезни да врше годишњу ревизију рачуноводства, једном у пола године да састављају извештај, а приликом ширења материјала да нагласе свој „агентски“ статус. Нацрт такође предвиђа могућност спровођења вандредних контрола на основу пријава грађана или публикација које сведоче да у деловању невладиних организација има знакова екстремизма.

У Русији постоји преко 230 хиљада (!) НВО, од којих су 30% „мртве“, тј. нису активне. Министарство правде једном годишње проверава све те структуре. Међутим, како пише „Росијска газета“, у суштини се не контролише одакле и са којим циљем они добијају новац. Према њеним подацима, 70% средстава НВО добијају из буџета страних држава, 20% од транснационалних корпорација и још 10-15% од личних прилога грађана.

Депутат Александар Сидјакин је аутор још једног „пикантног“ закона. Управо он је био иницијатор амандмана на закон о митинзима који су радикално повећали казне за учешће у неодобреним акцијама протеста и шетњама, као и за нарушавање јавног реда у време њиховог одржавања. Сидјакин је уверен да ће нацрт закона о непрофитним организацијама бити усвојен исто онако брзо, као и његов претходни предлог. 

„Нацрт закона умногоме копира норме америчког законодавства, али треба имати у виду да међу овим нормама нема ниједне забране“, рекао је „Росијској газети“ извор из администрације председника. „Од наших 230 хиљада НВО само неколико десетина хиљада добија новац из иностранства, док се огромна већина тих организација не бави политиком.“ Према томе, организација добија статус „страног агента“ само уколико њена делатност има везе са политиком. „На тај начин ми постављамо нова, цивилизована правила игре, с тим што оцена делатности сваке конкретне организације неће зависити од циљева које она сама декларише, него од резултата њене практичне делатности“, тврди извор из Кремља.

На аналогију са америчким правом указује и Вероника Крашеникова, директор Института за спољнополитичка истраживања и иницијативе, која је четири године радила у САД као представник града Санкт Петербурга. Крашеникова се тамо није бавила политиком, али је и поред тога морала да се региструје као „страни агент“ и да регуларно подноси извештаје о својој активности.

„Агент“ мора сваких шест месеци да подноси извештаје о свом деловању, да подноси копије свих уговора, па чак и усмених споразума са својим газдом и послодавцем“, прича Крашеникова. „Он, наравно, мора да реферише о свим средствима која му пристижу: колико је пристигло средстава и у које сврхе су та средства потрошена.“ У САД је максимална казна за непоштовање ових правила чак много већа, него што предлажу творци руског закона. У Сједињеним Државама нарушилац може да добије до 5 година затвора, док многи депутати Руске Думе сматрају да ће и новчана казна бити сасвим довољна.

Реакције експерата на ову иницијативу су противречне. Јелена Панфилова, руководилац Центра за антикорупцијска истраживања Transparency International Russia, сматра да овај закон није потребан, јер се не односи на транспарентност рада НВО. Панфилова истиче да организација на чијем је она челу већ сада подноси велики број извештаја. „Ми ионако стално некоме нешто реферишемо, сваке године имамо ревизију, шаљемо извештаје у пореску службу, у Министарство правде, својој управи и у међународни Transpacrency International“, објаснила је Панфилова.

Амандмани ће се односити на НПО које добијају „средства“ из иностранства, а у Русији се баве „политичком делатношћу“. Овом дефиницијом биће обухваћени сви покушаји да се утиче на одлуке државних органа, између осталог и путем „формирања јавног мњења“. Такве организације су дужне да се саме обрате Министарству правде са молбом да их упише у списак непрофитних организација „које врше функцију страног агента“, а затим да се у свим својим материјалима тако и потписују. За одбијање пружања информација предвиђена је казна до милион рубаља, а за грубо нарушавање поменутих норми може уследити казна затвора до 3 године. 

Са своје стране, правник Levine Bridge Александар Брјанцев уверен је да у овом закону није толико важна његова примена колико су важне формулације. „Одабрана формулација (‘страни агент’) одражава тежњу државе да дотичне НВО окарактерише као организације које не уливају поверење. Статус страног агента се може третирати као казнена мера, али није јасно зашто би се та мера примењивала према НВО које поштују све законске норме“, сматра он. Брјанцев је уверен да „у овој етапи на нацрт закона треба гледати само као на резултат политичких интрига између Русије и Запада, што објективно не може бити основа за усвајање сличних реакционарних одлука на државном нивоу.“

Један од аутора закона, депутат Александар Сидјакин, уверен је да је ова иницијатива неопходна. У разговору са дописником „Росијске газете“ он је подсетио на удружење „Голос“ које је активно учествовало у контроли децембарских парламентарних избора. Сидјакин истиче да је 2011. године та организација потрошила 2 милијарде долара, што је знатно више него ранијих година. „Јасно је да су 2011. године средства коришћена у контексту избора, за блаћење свих политичких процеса у нашој земљи. Сви грађани имају право да знају да дотична организација обавља посао страног агента“, изнео је своје виђење ситуације депутат Сидјакин.

У тексту су коришћени материјали RBC-Daily, „Комерсанта“ и „Росијске газете“.