Кубањ: живот после поплаве

Трагични догађаји на Кубању су били у центру пажње протекле недеље. 7. јула од поплаве је повређено више од 30 хиљада људи, 171 човек је погинуо. Поплављено је било око 200 социјално значајних објеката, више од 2 хиљада кућа. После завршетка спасилачких радова на Кубању је почео да се обнавља нормалан живот. Влада је поставила задатак: до новембра ове године обезбедити станове за све, ко је изгубио кров над главом.

У Новоросијску и Геленџику скоро ништа не подсећа на несрећу. Има струје, гаса, воде. Очишћене су од блата улице. На плажама има много људи, мада лекари не препоручују купање, јер сумњају у безбедност морске воде и обалске зоне. Највише је пострадао од поплаве град Кримск. Тамо је срушено стотине кућа, подруми и приземља већине зграда је под водом. За ликвидацију последица елементарне непогоде користи се више од 10 хиљада људи и 2 хиљаде јединица технике. Успело је да се обнови снабдевање струјом, ради водовод, завршава се укључивање гаса. Отварају се радње и апотеке.

Свима, коме то треба, обезбеђују топлу храну, предмете хигијене, одећу. Администрација и волонтери састављају списке пострадалих, одређују размере штете. У Кримск стално стиже хуманитарна помоћ. Већ је донето скоро 2 хиљаде тона хуманитарне робе из различитих региона земље. За ликвидацију последица елементарне непогоде и исплате накнаде из федералног буџета је издвојено око 4 милијарде рубаља (више од 133 милиона долара). Људи већ добијају новчане износе.

У време поновног обиласка града гувернер Кубања је саопштио да ће за све, ко је изгубио стан, у Кримску саградити 800 кућа. То ће бити учињено током три до четири месеца. Морају да буду одабрана безбедна места да би се избегло понављање трагедије, - сматра доцент катедре хидраулике Московског високе школе за изградњу цести Игор Чистјаков.

"Савремена методологија прогнозирања омогућује не само прогнозу дубине тока, већ и брзине и времена поплаве: какав ће бити водостај у једној или другој зони. Зато постоји могућност прогнозирања, где се конкретно може градити, а где се не сме. Или треба упозоравати становништво да једном, рецимо, у току 50 година, угрожени сте од поплаве."

Поплава 7. јула је била најјача током читавог метеоролошког посматрања у том региону. Пљускови су пали у планинским рејонима, затим су се бурни токови преко речних корита и потока устремили у долину, где су усредсређена насеља. То је била ситуација без преседана, која се десила у огранцима Кавказа. И то у најсушијем његовом делу, - објашњава стручњак катедре метеорологије и климатологије географског факултета МДУ Павел Константинов.

"Обично су олује са кишом карактеристичније у источном делу, у Сочију, Туапсеу, а Геленџик и западнији рејони спадају у сухе суптропике. За један дан је у Геленџику пало 300 милиметара падавина, то је практично 6 месечних норми у јулу. Да се схвати шта значи 300 мм падавина, замислите да на сваки квадратни метар сипате 30 канти воде од 10 литара. Разумљиво је да у условима сложеног рељефа толико интензивне падавине нису могле а да не изазову такве последице."

Поред тога жртве би могле да се избегну да су на Кубању додељивали одговарајућу пажњу метеоролошким прогнозама. Метеоролози су унапред упозорили на пљускеове.

Постоји и још један узрок кубанске несреће, повезан с антропогенским чиниоцем. Кобну улогу су могле да играју два инжењерска објекта – железнички мост и цеста, који су постали препрека за слободно сливање кишнице. Управо су ти објекти проузроковали огроман талас од 7 метара, који се срушио на Кримск. До таквог је закључка дошао руководилац лабораторије даљинског сондирања Земље из космоса Института географије РАН Лав Десинов, када је анализирао снимке са орбите у периоду поплаве.

"Када се први ток од стране села Нижнекамско устремио доле, он се задржао код прве препреке – железничког насипа. Он га је савладао и прошао кроз цесту, даље је низ таласа створио нешто слично вештачком језеру, које се брзо попуњавало. Тамо је висина 7 метара – између доњег дела реке и цесте. Тамо се гомилала вода. То не може да траје бескрајно, када је вода продрла, настао је талас висок 7 метара."

Потребна је детаљна анализа свега, што се десило. После поплаве Кубањ долази себи. Ако се дође до правилних закључака, може да се избегне понављање таквих несрећа. То се односи не само на Кубањ, већ и друге руске регионе, где постоји опасност од поплава.