Високе школе стварају морални правилник

Руске високе школе спремају за јесен сопствени етички правилник. Оне су дошле до закључка да морају да следе заједничке моралне оријентире, јединствену корпоративну културу. Међутим, на питање - хоће ли она бити за педагоге и студенте бич или шаргарепа - за сада не постоји тачан одговор.

Да ли је могуће обновити поверљиве односе између студената и предавача уз помоћ неке моралне повеље – велико је питање. То, што нацрт правилника части високе школе припремају сви – и Руски савез ректора (РСР), и обични педагози, и студенти, не чини га леком од расцепканости на универзитетима. Иначе, главно је да су живот високе школе одлучили, најзад, да осмисле са гледишта морала, јер у последње време о њему су расправљали углавном у терминима економије. Сви разговори о васпитању и поверењу између педагога и студената постали су празно-реторијски.

У образовању, као и иначе у друштву, дошло је до инфлације моралних вредности, - објашњава генерални секретар РСР Олга Каширина. Универзитети су преживљавали као су могли, предавачи ради прихватљивих зарада радили су у неколико високих школа истовремено. Да је зарада била нормална, а конкурс предавача озбиљан, било би више одговорних педагога, - каже ректор ВГИК-а Владимир Малишев. Можда је проблем у извесној мери поједностављен, међутим, потребно је вратити предавчу самопоштовање.

"За сада се педагози често осећају пониженим, студенти понекад погрешно разумеју њихову улогу. Није тајна, да богати млади у елитним високим школама виде у педагозима особље за сервисирање. Између учитеља и ученика као да је неко забио клин, - сматра експерт Друштвене коморе Максим Мишченко."

У нашим високим школама нико се не бави васпитањем. Постоји утисак да предавач осећа, страх када преноси знање студенту, јер он је не следбеник, већ конкурент, који има велику енергију и младост, зато би на крају крајева могао да га потисне из струке.

Данас је за високе школе дошло време да «скупљају камење». Јасно је: да није идеју разраде корпорпативних правила части изнео у фебруару Владимир Путин, заједница високих школа би сама дошла на ту идеју. То се десило пре неколико година у неким високим щколама. Рецимо, универзитети Белгорода су већ усвојили своју моралну повељу. У неким високим школама постоје незванична корпоративна правила – например, у високој школи филмске уметности. За сада су сви ти морални завети заправо препоруке, које немају правну снагу. Међутим, није искључено да оне могу бити унете у Сатут универзитета и колективни уговор, онда ће постати захтеви.

Главни задатак етичког правилника је пре свега очување вредности високе школске спреме, - каже генерални секретар РСР Олга Каширина.

 

"Сада има много чинилаца који одвлаче пажњу. Многи предавачи и даље раде истовремено у различитим високми школама. И студенти морају уз студије да раде. Често у тој сујети заборављамо, зашто су они дошли на универзитет. Они долазе ради научног дијалога, генерисања новог знања и формирања огледних модела друштвених веза."

У нацрту правилника, који су припремиле високе школе, помињу се вредности високе школе као што «служење» и «академске слободе». Међутим, те заповести нису конкретне, и то не само за студенте. Могу да буду схваћени они ректори, који не виде смисла у усвајању неконкретног моралног правилника високих школа. Напомене скептичара су логичне: зар је мало обичних општељудских етичких норми? Неће ли школски процес у том случају потонути у морализаторству?

Многи се сећају како су образовање спутавале совјетске идеолошке догме. Не би требало да се етички правилник претвори у бич, који кажњава и за најмање грехе. Пре би он требало да буде шаргарепа, стимуланса за служење универзитету. У другом случају о каквом «служењу» може да се ради?

Све те финесе нацрта етичког правилника заједно ће разматрати ректори, предавачи и студентски савези. Крајем године мора да буде формирана јединствена концепција тог документа. Јасно је да ће расправа бити жучна, јер је реч о самоограничењу и нормама самодисциплине. Данас се већ не чини баналном очигледна ствар: етички правилник мора да постане правило свакодневног живота. Између осталог, не само у високим школама.