За три и по године 370 стечаја и 55.000 радника остало без посла

Окончани стечајни поступци нису испунили задате циљеве, а ревизија је на основу налаза закључила да ефекти окончаних стечајних поступака нису у функцији задатих циљева, намјера и опредјељења законодавца и стратешких докумената Владе РС.

„Овакви резултати стечајних поступака имају значајне посљедице на Буџет РС и финансијску позицију фондова, који су  по окончаним стечајним поступцима, у посматраном периоду, остали су ускраћени за око 128 милиона ненаплаћених признатих потраживања“, показала је ревизија учинка, који је провела Главна служба за ревизију јавног сектора Републике Српске.

У структури закључених стечајних поступака највеће учешће, више од једне половине, имају поступци закључени због недостатака и недовољности стечајне масе, тј. без подјеле средстава повјериоцима, а тек сваки педесети стечајни поступак оконча се реорганизацијом стечајног дужника.

 Стечајни поступци не покрећу се, упозорава ревизија, у законом предвиђеним роковима или се уопште не покрећу, али и да не постоји јединствен систем праћења платежне неспособности привредних субјеката, а није дефинисано ни која институција прати платежну неспособност привредних субјеката, коме се информације достављају и које се активности предузимају на основу тих информација.

И вријеме трајања стечаног поступка дуже је од законом предвиђених рокова и опредијељено је правовременошћу покретања, начином закључења и компликованошћу процедура.

Најдуже су трајали стечајни поступци закључени диобом стечајне масе и реорганизацијом, док су неријешени имовинско правни односи, неуспјешне лицитације, процедуралне жалбене могућности и пратећи парнични поступци били међу главним разлозима продужавања поступка.

 „Влада РС и њене институције не прате и не анализирају ефекте стечајних поступака, као ни узроке проблема. Поједина министарства и јавне институције имају парцијалне надлежности у вези са стечајним процесом и није јасно ко је надлежан за процес у цјелини.

 Сходно томе, приступају овом проблему једнострано и немају свеобухватну слику о стању, узроцима и посљедицама оваквог стања“, наводе ревизори.

Према истраживању Свјетске банке, степен намирења повјерилаца по окончању стечајних поступака у БиХ је око 30 посто, а по финансијском извјештају Електропривреде РС, на бази одлука о окончању стечајних поступака до краја 2009. године, од укупног износа пријављеног потраживања наплаћено је 10 посто.