Перспективе руских бомбардера: модернизовати или градити нове

Уочи стогодишњег јубилеја Руског ваздухопловства број манифестација везаних за овај празник расте. У Москви је одржан округли сто на коме су учествовали истакнути руски војни експерти. Он је био посвећен теми развоја перспективног бомбардера за Руско ваздухопловство. Стручњаци се нису сложили о потреби „авиона будућности“.

Међутим, сви учесници округлог стола сложили су се у једном: Русија мора да настави да одржава и модернизује постојећи парк стратешких авиона. Авиони Ту-95МС, Ту-160 и Ту-22М3 могу да остану у служби још много година. Али унапређење њихове механизације и наоружања постаће један од кључних задатака.

Данас се модернизују Ту-95МС и Ту-160, армији је испоручен први модернизовани Ту-22М3М. Модернизовани авиони могу да користе савремено наоружање, укључујући ненуклеарне прецизно вођене ракете, што их чини функционалним у условима локалних сукоба. Русија данас има око 200 летилица стратешке авијације, међу њима 66 Ту-95МС и 16 Ту-160 (остало – Ту-22М3). Оставити толико тешких ударних авиона без могућности конвенционалног, ненуклеарног учешћа у локалним сукобима – у најмању руку је расипнички.

Са свим модернизацијама постојећих руских бомбардера њихови ресурси нису бесконачни, у периоду од 2030. до 2050. године они ће морати да буду замењени. Имајући у виду временски оквир за развој и покретање серијске прозводње модерних борбених авиона, њихов развој треба почети одмах, како бисмо до почетка 2030 - тих година имали серијску производњу.

Међутим не деле сви овај поглед на ствари. На округлом столу главни противник развоја новог „стратега“ био је Андреј Фролов, заменик директора Центра за анализе стратегија и технологија: „ У овој фази садржај пуне нуклеарне тријаде је сувише оптерећујући за Русију. Развој новог авиона дугодометног ваздухопловства пете генерације може да буде један од програма, који нема посебно оправдање, а истовремено одузима много финансијских ресурса.

Остали учесници дискусије били су присталице развоја новог авиона. „Русији су потребни стратешки бомбардери пете генерације. И пре свега зато да би Руска Федерација могла да одржи статус нуклеарне државе“, сматра главни уредник листа „Национална одбрана“ Игор Коротченко. По његовом мишљењу баш „ваздухопловна компонента стратешких нуклеарних снага најфлексибилније је прилагођена, да у критичним тренуцима пошање сигнале, да руске оружане снаге имају могућности за решење ратних задатака“.

Руководилац института за политичке и војне анализе Александар Шаравин присталица је новог развоја: „Немам ништа против тога, да модернизујемо старе авионе. А шта ћемо да радимо за 30 година? Разумљиво, да такви авиони као Перспективни ваздухопловни комплекс стратешке авијације, не могу се правити ни за три, ни за пет, ни за 10 година. Треба радити дуги низ година.

Судбина програма перспективног ваздухопловног комплекса стратешке авијације још увек је нејасна. Аргументи свих учесника имају основа. И ево генералног закључка на основу свега изреченог:

1. Питање очувања нуклеарне тријаде у свом класичном облику – стратешка авијација, копнене ракете, нуклеарне подморнице – данас постаје спорно.

2. Развој новог борбеног авиона стратешке авијације, чини се ипак, неопходним. Уважавајући обим руске границе и потребу реаговања на потенцијалне претње у многим регионима, Русији су потребни корпуси летилица, у стању да брзо дејствују по циљевима ван домета тактичке авијације, без досипања горива у ваздуху.

3.Док не дође до припрема серијске прозиводње авиона новог типа, развој неће бити сувише погубан, а може бити заустављен, успорен, и обновљен у сваком тренутку, без посебних трошкова.

4. Док не буду добијени јасни докази могућности нових облика наоружања, каква су даљински навођене летелице и др., који би ефикасно заменили класичне стратешке бомбардере, овај посао треба да буде настављен. Десет-петнаест година потребних за развој авиона до његове серијске производње – сасвим је довољан рок, да се утврде перспективе.

Иља Крамник,