О одвртању навртки на железничким пругама говорио је још Чехов

О новој генерацији евро-лопова у прилогу нашег коментатора Петра Искендерова.

- Сигуран сам да је проблем лоповлука добро познат многим становницима данашње Јединствене Европе, посебно онима који су још пре четврт века били део другог друштвено-политичког система. Али требало је да се криза разбукта па да лиши инстинкти и наклоности прораде чак код грађана поштене Немачке. Земљу је захватио талас крађе обојених метала ради касније препродаје. Још крајем 19. века класик руске књижевности Антон Чехов је описивао примере како су сељаци на железничкој прузи одвртали навртке да праве удице. Савремени лопови скидају већ шине, каблове. Жртве ловаца на обојене метале постају чак црквени објекти. У немачком градићу Плауен локална црква је лишена бронзаног олука. А у суседној Чешкој лопови су почели да скидају црквена звона, разуме се, такође ради препродаје са каснијим претапањем.

Лопове у првом реду привлаче цене. Просечна цена на немачким пунктовима за пријем обојених метала износи 5 евра за килограм бакра и 3 евра за килограм бронзе. Обични прорачуни омогућавају да се представи колико су могли да добију за своје напоре крадљивци виљушке на багеру у Дизелдорфу тешке добру тону. Истина, управо дати посао је осујећен, али не због изненадно пробуђене свести лопова или купаца, већ због самих закона природе. Виљушка је једноставно пригњечила приколцу на коју је била утоварена и остала је месту крађе.

Не може се рећи да власти не примећују проблем. Немачка железничка компнија Дојче Бан оценила је своје губитке од крађе шина, каблова и остале опреме за 2011. годину на 15 милиона евра. И то не рачунајући трошкове за ремонт и компензације љутим путницима који су приморани да изађу из воза укопаног на месту.

Савремену тему по чеховљевским мотивима коментарише експерт Института за економију РАН Вјачеслав Сенчагов.

- Практично у свим европским земљама то је врло озбиљан проблем. То је истрошеност таквих сфера као што је стамбено-комунална привреда, цевоводи и слично. Брзо се развија телекомуникациона сфера. А енергетика, комунална привреда тако брзо се не развијају и не добијају ефекат од развијених нових грана. Не доприносе превише расподели инвестиција у дате области ни финансијски механизми који постоје у ЕУ.

Поговор. Недавно су железничари предложили да се побољша комфор и повећа брзина возова. Ипак, како показује актуална ситуација, ако су пред возом скинули пругу или контактну мрежу – путник који жури неће бирнути за комфор седишта или бесплатне новине. И други пут одабраће авион. Разуме се, ако до тада предузимљиви лопови не скину са њега мотор.