УКИНУТИ НЕПОТРЕБНЕ ДАЖБИНЕ ЗА ПРИВРЕДУ

 Он је истакао да значајан број парафискалних оптерећења нису приходи буџета Српске већ општина, јавних предузећа или установа, због чега је и њих потребно укључити у тај процес.

Тегелтија је за данашње „Независне новине“ рекао да се Србска опредијелила да задржи ниску стопу пореза на доходак, те нагласио да у овом тренутку треба више пажње посветити самом прикупљању ПДВ-а са постојећом стопом од 17 одсто, а да се мање размишља о повећању стопе ПДВ-а.

Писање сарајевске штампе да је Одјељење за макроекономске анализе Управе за индиректно опорезивање (УИО) БиХ утврдило да Србска за првих пола године дугује ФБиХ 23 милиона КМ, Тегелтија је оцијенио као нову врсту притиска на Српску, истакавши да штампа пише о наводним обавезама Српске које још нису ступиле на снагу.

„Сви подаци о крајњој потрошњи Одјељења достављају се Управном одбору УИО који ће на састанку разматрати те податке и о њима доносити информације. Република Србска је, наравно, спремна да разговара о свим подацима и извршава све обавезе“, рекао је Тегелтија и напоменуо да медији у ФБиХ никада нису писали о дуговању ФБиХ из расподјеле из 2010. и камати коју Србска од тада треба да наплати.

Он је подсјетио да су потраживања Српске према ФБиХ у овом тренутку већа од 50 милиона КМ индиректних пореза, напоменувши да од формирања УИО постоји константан проблем расподјеле прихода између ентитета због чега Србска предлаже да буде усвојен нови начин расподјеле – да се формирају два подрачуна за сваки ентитет.

„Нажалост, за такав приједлог немамо подршку ни ФБиХ нити једног дијела међународне заједнице који је учествовао у креирању УИО“, рекао је Тегелтија.

Говорећи о планираним уштедама у предстојећем ребалансу буџета Српске, Тегелтија је рекао да на износ уштеда у буџету од 15 милиона КМ треба додати још уштеду у Фонду здравственог осигурања од пет милиона КМ, те напоменуо да ове уштеде неће угрозити било чија појединачна социјална права или она по основу здравствене заштите.

Тегелтија је изразио увјерење да ће Србска у 2012. години имати позитивну стопу раста БДП-а, имајући у виду велике инвестиције које Српску чекају у другој половини године.