Штедети или трошити?
Док европски лидери дискутују како је боље савладати финансијску кризу – јачајући мере буџетске штедње или напротив активније инвестирајући у дугорочне пројекте и стимулишући потражњу, обични европљани су изгледа направили свој избор. Према подацима листа Вол Стрит Џорнал становници европских земаља прелазе на режим ригорозне штедње. Ради се о смањењу набавки намирница и индустријске робе што води смањењу пословне активности, а према томе и продубљивању кризе.
- Ове године се очекује смањење сума које потроши просечна европска породица за храну за 2,7 %. Ствар је у томе што потрошачи активно користе трговинске услуге преко интернета. Поред тога смањује са асортиман робе која се купује.
То што становници земаља еврозоне одустају од посета ресторанима и скупим супермаркетима изгледа оправданом мером за превладавање кризе само на први поглед. Јер управо раст куповне моћи може да укључи антикризне механизме, подстакне раст производње и сфере услуга.
Ову идеју је најдетаљније објаснио ових дана италијански лист Л Еспрессо. Његов аутор Луиђи Зингалес се одлучио на недвосмислен позив: „Дошло је време да се незапосленима дају паре“. По мишљењу листа економија Италије и других земаља Јужне Европе ризикује да пропадне због сувише строгих мера штедње. Исто мишљење дели председник Аргентине Кристина Фернандес Киршнер која је позвала сународнике да мање штеде и више троше да би национална привреда добила импулс развоја без кога је немогуће савладати кризу. Међу европљанима сличних погледа придржава се нови председник Француске Франсоа Оланд. Па и у САД све више интересује индекс потрошачке активности него дисконтне стопе и цене нафте. А федерални канцелар СРН Ангела Меркел и даље сматра буџетску штедњу не само најбољим већ јединим средством за превладавање финансијске кризе у Европи.
Међутим данас је ситуација потпуно супротна и засада нема предуслова за њену корениту промену истакао је у разговору за Глас Русије руководилац одељења за политичке интеграције Института Европе РАН Николај Кавешников.
- Са једне стране је јасно да ако је буџет земље дефицитан; а ова или она земља има велики државни дуг - расходе треба смањивати. Са друге стране сигурно је и то да смањивање текућих расхода подрива будући економски раст. То се дешава поред осталог и због раста незапослености. То су основи економске науке. Европски лидери и руководиоци водећих европских финансијских институција добро разумеју ова два сценарија. Међутим изгледа да у насталој ситуацији зачараног круга нико не зна тачно шта да ради.
Недавно је и Европска комисија констатовала да је главна претња по економије европских земаља раст незапослености и смањена потрошња. Али засада европске лидере више брине спасавање банкарског система него просечног европљанина.
- Извор
- Голос России, фото: ЕПА/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Глобални гигант Глово напушта БиХ, а домаћа апликација Ордера преузима тржиште доставе хране. Ресторани и купци масовно прелазе на поуздано домаће рјешење — које своју мрежу већ шири и...
Посланици блока су, како се наводи, изабрали Qwant, који је раније био у власништву Axel Springer-а, како би смањили дигиталну зависност од САД....
Само 38 одсто испитаника верује да Москва представља војну претњу, у поређењу са 52 одсто прошлог септембра, наводи Билд....
Нико од одговорних за напад на школу у Старобељску неће бити помилован, саопштило је руско Министарство спољних послова...
Извештај долази у тренутку све већих америчких ратних трошкова, исцрпљених залиха ракета и неспремности савезника да се укључе....
Џон Ретклиф је, како се наводи, рекао да амерички председник очекује „темељне промене“ од Хаване....
Остале новости из рубрике »

















