Летонска Елгава памти подвиг совјетских бораца

Становници летонске Елгаве намеравају да замоле руског председника Владимира Путина да граду додели звање Град војне славе. Истовремено власти републике пропагирају идеју неонацизма. То је знак раскола између друштва и државе, уверени су стручњаци.

Елгава је четврти по величини летонски град. У Другом светском рату је био под немачком окупацијом. Од 1941. до 1944. тамо су масовно убијани цивили. Град је ослобођен по цени хиљада живота совјетских војника и официра. Али летонске власти претварају у хероје летонску полицију која је служила нацистичком режиму. Зато је захтев да се Елгави додели звање Града војне славе адресован председнику Русије, наследници СССР, говори члан управе друштва „Вече“ Антон Бухвалов:

- У Елгави 1944. од 28. јула до 10. октобра је погинуло више од 2.300 војника Црвене армије. Више од 12.000 је рањено, 72 војника су постали хероји СССР, 16 – посмртно. То је цена слободе нашег града. Елгава се с правом може сматрати „балтичким Стаљинградом“. Наша иницијатива треба да овековечи успомену на оне који су ослобађали град – све војнике Црвене армије и ратне морнарице. То је била заједничка победа. Сматрамо да је историјска правда победила. То што смо ван граница Руске Федерације не сме да буде препрека зато што је Русија правна наследница СССР.

Звање Града војне славе ће омогућити да се у Елгави подигне споменик у част погинулим совјетским војницима и цивилима. А засад град има један војни меморијал – споменик немачким војницима. О њиховим злочинима се ћути, прецртавају се из уџбеника историје. Власти Летоније праве од хитлероваца хероје, говори летонски политиколог, представник Фонда „Историјско сећање“ Владимир Симиндеј:

- То је веома жалосно. С једне стране, као да је Летонија западна демократска држава, с друге – видимо отворени неонацизам. Сетите се недавног скандала када су у дечије обданиште ушли људи у униформама СС и дали деци да се играју немачким оружјем. Борци антихитлеровске коалиције до сад немају никакав званични статус. Де факто независне летонске државе у том периоду није било. Летонија се није борила. Али се власти тако понашају као да је Летонија била на страни Хитлера и још увек је увређена за пораз Трећег рајха. Али најчудније је то да Хитлер ништа није обећавао Летонцима. Није било ни покушаја да се створи независна Летонија, док је у СССР постојала Летонска република, у којој је подржавана национална култура.

Мало вероватно да ће руске власти присвојити Елгави звање града хероја. То би било мешање у послове суверене државе. Али обраћање је још један повод да се сетимо историје земље и њених правих хероја, говори Владимир Симиндеј:

- Постоји схватање државног суверенитета. И не би било коректно да се граду друге земље даје звање на државном нивоу. Али овде је важно знати историју, сећати се и поносити се херојима и разликовати их од антихероја.

У подршку обраћању председнику Русије већ је прикупљено око хиљду потписа локалних становника. Потписали су многи Летонци који се боје да говоре руски језик, али сећају се ко је против кога ратовао. Они су против хероизације нацизма.