Други светски рат: ратно ваздухопловство против Luftwaffe

12. августа у Русији ће свечано бити обележена стогодишњица Ратног ваздухопловства. Управо лети 1912. године наредбом војног руководства била је формирана специјална ваздухопловна јединица. Касније је тај датум декретом председника Руске Федерације званично проглашен за дан Ратног ваздухопловства Русије.

Историчари Другог светског рата и даље дискутују на тему чији су пилоти унутар антихитлеровске коалиције били најбољи, ко је оборио више авиона – пилоти Luftwaffe или совјетски асови. Највећи број авиона – 64 – оборио је ас СССР из савезничке коалиције Иван Кожедуб. Други је Александар Покришкин који је уништио 59 непријатељских летелица. Код савезника је најбољи био амерички пилот Ричард Бонг који је оборио 40 авиона, и то искључиво јапанских. У исто време немачки пилот Ерих Хартман, који је ратовао на совјетско-немачком фронту, однео је у ваздуху 347 победа, а оборио је између осталог и 5 америчких «мустанга», тј. укупно 352 летелице. Осим тога, 34 немачка аса лично су оборила по 150 и више авиона. Такве податке лако је наћи на интернету, али да ли они имају озбиљно покриће? После свега остаје маса питања, и уопште нису банална, истиче историчар ВладимирИванов:

- Један од најстрожих система евиденције оборених летелица имао је СССР. Сваки пилот који је тврдио да је однео победу у ваздуху морао је да то потврди показавши најмање три тачке остатака летелице на земљи. Немци су имали други систем. Тамо су главна била два момента. Као прво, фотомитраљез који је могао да забележи погодак противничког авиона и тренутак када би он почео да гори. Као друго, командир јединице лично је морао да потврди да је његов потчињени заиста оборио летелицу. Али јуришни авион Ил-2 који је био основни тип летелице у совјетском Ратном ваздухопловству за време рата (било их је произведено око 40.000 комада) није било баш лако оборити. Ако би и почео да гори, пилот би се често, угасивши пламен, враћао у базу.

У почетку рата, када је непријатељ настојао да продре што дубље на територију СССР, многи совјетски пилоти су морали да улазе у окршај са противником без одговарајуће обуке, понекад и са само неколико сати припремног летења новим авионом. У таквим случајевима немачки ловци би осули топовску и митраљеску паљбу по новајлијама. У борби са искусним пилотима нису сви немачки асови односили победе. Можемо искрено да признамо – поједини немачки пилоти су обарали много више авиона и од наших пилота, истиче Владимир Иванов:

- Без обзира на то, Немци су трпели огромне губитке. 1941. године у борбу су ишли наши пилоти са 10-20 сати летења, а њихови противници су били немачки асови који су раније већ водили многобројне окршаје у ваздуху, укључујући борбе са јаким пилотима из Енглеске и САД. 1945. године слика се суштински променила, у то време су баш Немци почели да шаљу у бој недовољно припремљене пилоте којима су парирали совјетски пилоти са искуством веома тешких битака код Курска и приликом ослобађања Украјине. 1945-те Немци су трпели озбиљне губитке као ми 1941-ве.

Када је совјетска авионска индустрија, која је евакуисана на исток, прорадила пуном паром, а пилоти се, стекавши борбено искуство, прво изједначили са Немцима, а затим их умногоме и превазишли, постало је јасно да је немачка авијација осуђена на пропаст. И мада је у својим редовима имао одличне пилотске асове, противник једноставно није имао шанси да победи у ваздуху.

Управо на совјетско-немачком фронту су биле уништене основне снаге немачко-фашистичке авијације и њени најискуснији кадрови. Већи део противничке авијације био је уништен у ваздуху.