Порез на шампионску титулу

Спринтер с Јамајке Усеин Болт изјавио је да се више неће такмичити на митинзима у Великој Британији. Разлог је високи порез који победници морају да плате на своје новчане награде. Одлука чувеног спринтера понукала је стручњаке да се још једном врате теми комерцијализације спорта.

Изјава Усеина Болта да ће убудуће бојкотовати све атлетске турнире у Великој Британији потресла је медије и спортске експерте, не толико због тога што је раније сличну одлуку донео шпански тенисер Рафаел Надал, већ зато што им се повод за тако нешто чини измишљен. Да, порез на доходак је у Великој Британији јако висок – 50%, али су ти исти учесниици Олимпијских игара у Лондону дозволом британске владе били ослобођени од његовог плаћања. Штавише, овај порез – додуше, не толико висок –се наплаћује у целом свету, објашњава експерт аналитичке агенције «Инвесткафе» Антон Сафонов:

- Ако је на територији једне државе остварен доходак, мора бити плаћен и порез. Када је реч о спортским такмичењима, организатори у већини случајева укидају порез на доходак. Тако је било и у Лондону на Олимпијских играма. У исто време, ако спортиста плати порез у држави где је био одржан турнир, он неће морати да га плаћа у својој земљи. Изузетак су само САД, Еритреја и Филиппини, мада у САД већ намеравају да укину тај порез.

Громогласне изјаве спортиста су поново натерале стручњаке да дискутују о томе колико је новац постао важан у спорту. Постепено спорт престаје да буде занос, страст и смисао живота. Спорт је већ постао посао који се такође опорезује и захваљујући коме људи зарађују за живот. Међутим, као и у другим професионалним сферама, распон зарада у спорту је огроман, истиче спортски коментатор телевизијског канала «НТВ плус» Денис Казански:

- Треба правити разлику између олимпијских дисциплина и професионалног спорта као што је фудбал, хокеј или ауто трке. Наравно, те зараде не могу ни да се пореде, и ако бисмо тражили олимпијске дисциплине које доносе добар новац, то би у принципу био само један део такмичења у атлетици где захваљујући Златној лиги спортисти добијају високе премије, као и тенис и кошарка. У осталим дисциплинама спортистима је прилично проблематично да зараде за живот.

Премије за олимпијска достигнућа не плаћају организатори или МОК, већ национални олимпијски комитети и владе. Највише се исплати бити шампион из Грузије –награда за златну олимпијску медаљу у тој земљи износи $1,2 милиона. У Русији злато доноси $125.000, у Кини – $54.000, а у САД – свега $25.000. Испада – што више медаља, већа зарада. Али хтели бисмо да Олимпијске игре не додирују сви ти меркантилни моменти, додаје Денис Казански:

Треба схватити да су титула олимпијског шампиона и медаља с Игара – идејни смисао за многе спортисте и смисао бављења спортом уопште. Паре су паре, али престиж је престиж, јер имена олимпијских шампиона и освајача сребрних и бронзаних медаља заувек остају у сећању људи и у аналима спортске дисциплине којом се човек бави.

Додаћемо да је порезе на своје победничке награде најтеже платити освајачима олимпијских медаља из Норвешке и Шведске. Држава им у знак захвалности може дати улицу или острво, али не на лично коришћење. Географски објекат ће бити назван у част шампиона, а ако он и добије неки новац за победу, биће то искључиво награда спонзора, уколико је тако нешто било уговорено раније.

Анастасија Пешкина,