У беспарници нема купаца ни за јефтине некретнине
Иако постоји велика потреба за становима, зато што у целој земљи око 20% становништва не живи под својим кровом, и мада на домаћем тржишту недостаје преко 10.000 стамбених јединица, купаца је ипак веома мало, из простог разлога јер је куповна моћ грађана изузетно слаба. А купаца ће убудуће бити још мање зато што финансијске могућности становништва директно зависе од стања у привреди.
Они људи који у овом тренутку ипак купују станове, а то су пре свега повратници из иностранства, углавном плаћају готовином од уштеђевине, а купаца на кредит - практички и нема. Чак и када је реч о Београду, највећем привредном центру у држави, грађани се врло ретко усуђују подизати стамбене кредите због страха од високих рата кредита, с једне стране, и неизвесности да ли ће задржати радно место, с друге стране. Стога је ове 2012. године забележено чак 20% мање захтева за подизање стамбених кредита, у односу на прошлу годину.
Тренутно се просечна цена квадрата креће око 800 евра, но и то је очигледно превише за огромну већину људи. По речима стручњака за ту област, не може се очекивати оживљавање тржишта некретнина у околностима када је мала куповна моћ грађана и када постоји могућност да банкротирају неке државе Европске уније.
На пример, у Словенији има 170.000 празних станова, иако су цене квадрата преполовљене, а највећи пад цена се десио у Ирској, где је за само једну годину стамбени простор појефтинио за скоро 20%. А у јужним деловима Европске уније, као рецимо у Грчкој и Португалији, криза и економска нестабилност су оборили цене некретнина за око 10%.
Што се тиче Руске Федерације, она је заузела осмо место у свету по темпу раста цена стамбеног простора, јер су оне порасле за око 8%, и сада на нивоу целе земље просечна цена за квадратни метар износи више од 1100 евра, док је у самој престоници Москви просечна цена квадратног метра 4.500 evra. Иначе, најактивније тржиште некретнина у Русији је туристички град Сочи, где су се цене некретнина приближиле московским, па су зато куће у том највећем црноморском летовалишту три пута скупље него, рецимо, на Кипру.
Дакле, шта можемо у будућности очекивати када се ради о промету некретнина у Србији?
Сви економисти сматрају да је могуће очекивати већу потражњу и пораст цена некретнина тек онда када платежна способност становништва буде почела да расте. Међутим, сасвим је јасно да се то неће десити још дуго времена, а у овом тренутку грађани једноставно немају новца.
У сваком случају, незавидна ситуација на тржишту некретнина је нераскидиво везана са укупним стањем у србској привреди. Другим речима, све док се економија земље и даље буде урушавала, цене квадрата ће падати – али грађани Србије ни тада, у беспарици, неће моћи да купе свој кров над главом.
- Извор
- Голос России, фото: © Flickr.com/grk1/cc-by / vostok.rs
- Повезане теме
- Србија
- инвестиције
- финансије
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Глобални гигант Глово напушта БиХ, а домаћа апликација Ордера преузима тржиште доставе хране. Ресторани и купци масовно прелазе на поуздано домаће рјешење — које своју мрежу већ шири и...
Посланици блока су, како се наводи, изабрали Qwant, који је раније био у власништву Axel Springer-а, како би смањили дигиталну зависност од САД....
Само 38 одсто испитаника верује да Москва представља војну претњу, у поређењу са 52 одсто прошлог септембра, наводи Билд....
Нико од одговорних за напад на школу у Старобељску неће бити помилован, саопштило је руско Министарство спољних послова...
Извештај долази у тренутку све већих америчких ратних трошкова, исцрпљених залиха ракета и неспремности савезника да се укључе....
Џон Ретклиф је, како се наводи, рекао да амерички председник очекује „темељне промене“ од Хаване....
Остале новости из рубрике »

















