Срђан Алексић= Милан Тепић

Оне једноставно једна без друге не могу. Кад их наши мрзитељи раздвоје, онда постају оружје за нашу сатанизацију.

Али, хајде да видимо у чему је сличност.

Прво, сличност је у јунаштву, тако својственом и већ описаном у мозаицима и лавирннтима духовне структуре нашега народа.

Затим, обојица су, покој им души, на исти начин крштени, вјероватно и васпитани, истим писмом писали, славу славили...

Обојица су туђом вољом стављени у тешку животну ситуацију, којој нису ничим допринијели, али чије се страхоте и грозоте очигледно нису бојали.

Обојица тако вјерно сликају српске карактерне особине којих је све мање и које су све ријеђе, али које треба да нас и у будућности поуче и сачувају од губитка части и образа. Обојица су за то положила животе, због чојства и јунаштва.

И на крају, у гнушању од сталних покушаја да нам мртвог Срђана својатају и отимају, а мртвог Милана огаде и оптуже, морам да прокључам и обзнаним свој протест због таквих подвала и лицемјерства.

Морам, јер на жалост све више је оних који покушавају да нам наметну заборав за Милана, а Срђана мртвог окрену против нас. А и Милан и Срђан од нас потекоше, па је ред да их ми и сачувамо.

Заједно, јер се и у рају небеском заједно налазе.

Нека их други одвајају у своме паклу подлости и лицемјерја.

Слава им .