Хемијско оружје као последњи аргумент

Изјаву о могућој примени хемијског оружја која је подигла много буке, Дамаск је дао у јулу. Представник МИП оградио се – само у случају војне интервенције, али ни у ком случају против цивила. Хемијски напад је мало вероватан, претпоставља главни уредник листа Национална одбрана Игор Коротченко.

Асадов режим се налази у критичној ситуаицји, зато у нечему блефира. Са друге, стране Обамине речи нису биле намењене Асаду, подвлачи научни сарадник ИМЕМО РАН Игор Хохлов.

- Обама ради у режиму предизборне трке, за њега је главни задатак да буде поново изабран. У великој мери његове агресивне изјаве су срачунате не толико на међународну публику и упућене су не толико Дамаску, колико бирачима, којима импонује оштрина Обаминог конкурента Мита Ромнија.

По оценама америчких специјалних служби, биолошко и хемијско оружје у Сирији се чува у 6 арсенала, недалеко од три арсенала воде се активне борбе. Нервно-паралитички гасови зарин, ви-екс, бацили црног пришта затворени су у подземна складишта. Теоријски не може се искључити да ће опасне супстанце доспети у руке опозицији или екстремистичким групацијама које ће се потрудити да их искористе као још један адут. Тада ове суптанце могу да се појаве било где – на Северном Кавказу, у Европи или САД, наставља Игор Хохлов.

Ипак, по мишљењу Игора Коротченка, сирисјке власти су у стању да то не допусте.

 

- То је митски сценарио који саме САД измишљају да би оправдале војни упад. Мислим да се све хемијско оружје налази под контролом сиријске владе и никаква неконтролисана премештања она неће допустити.

У контексту ескалације сиријског конфликта у западним медијима су се појавила тврђења да је Русија, дугогодишњи партнер Дамаска, својевремено снабдевала ову земљу не само конвенционалним, већ и хемијским наоружањем. Москва то пориче. Говори заменик начелника Федералне управе за безбедно чување и уништавање хемијског оружја пуковник Владимир Мандич.

- Не бих рекао да је у Сирији оружје руске производње, јер ван граница Русије оно се није испоручивало. Наравно, то још једном огољава проблем да је потребна међународна контрола чувања хемијског оружја. Његова примена повлачи за собом колосалне последице како за учеснике конфликта, тако и за цивиле и екологију.

У међувремену у Турској и Израелу се одвијају маневри у којима се увежбава одбијање хемијског напада – за сваки случај. Расте напетост у односима Дамаска и Анакре. Сазванши да су сиријски устаници добили од Турске америчке противавионске ракете Стингер, сиријске власти обећале су да ће снабдети сличним ракетама курдске терористе, ако стигне нова партија стингера. Анкара упозорава: започеће рат.

У таквој ситуацији много тога зависи од разумности свих страна. Између осталог од тога колико би Дамаск био спреман да примени хемијско оружје као последњи аргумент. Својевремено он је потписао без ратификације Конвенцију УН о забрани биолошког оружја. Али заједно са Анголом, Кином, Сомалијом и Египтом није се придружио сличном документу о забрани хемијског оружја. Формално су му одрешене руке.