Пустите Грчку да удахне ваздух

Грчкој се даје нада да предахне. Шеф Еврогрупе Жан-Клод Јункер је обећао да Атини може бити дато више времена за смањење буџетског дефицита. За ово је раније молио грчки премијер-министар Антониас Самарас. Коначна одлука ће бити донета после објављивања реферата евротројке о ситуацији у земљи. Ипак, Берлин засад није расположен да одложи рокове Атини.

Грађани Грчке треба да схвате да је то њихова последња шанса, изјавио је Жан-Клод Јункер након састанка с Антонисом Самарисом. Раније је грчки премијер говорио да је одлагање рокова за смањење буџетског дефицита Атини потребно као ваздух. Атина не моли додатни новац за излазак из кризе, тим пре што ће се плаћање свих обавеза наставити. Грчкој је потребно само одлагање рокова за организовање буџетске економије од 2014. до 2016. године, истиче Самарас. Сад Атина у најкраћем року треба да смањи показатељ дефицита од тренутних око 9 на скоро 2,5 процента БДП. Само у том случају ће им бити дата још једна, трећа транша кредита за сервисирање дуга. Самарас инсистира: није могуће испоштовати ове рокове. По његовом мишљењу, у садашњим условима је најважнији економски раст, а убрзано смањење дефицита ће убити све могућности за то. Чини се да убеђивање Жан-Клода Јункера није успело. Међутим, Самарас у петак треба да се сретне с канцеларом СРН Ангелом Меркел и председником Француске Франсоа Оландом. И овде могу настати проблеми, сматра економиста Владимир Рожансковски:

- Не мислим да ће Грцима бити дато одлагање. Чак и поред премијера који је тако спреман на наговоре. Биће великих трвења с Немцима. Зато што Немци у принципу сматрају да се нација не сме сатерати у ћошак. Нација треба да има могућности да дише. И да се развија макар минимално. Међутим, избавити је обавеза и пустити да се све одвија стихијски – значи дати лош пример свим осталима, зато што ће у том случају то представљати право искушење за исте ове Шпанце, у стилу, Грцима сте све опростили, по чему смо ми гори?

Засад је Берлин најавио само мање уступке. И то незванично: медији су позивајући се на извор у влади саопштили да Атина може добити одлагање до 2015. године. На званичном нивоу у Немачкој још увек траје сукоб две тачке гледишта. У СДПН су уверени: Грчку треба задржати у еврозони. Партнери Меркелове у коалицији инсистирају да се договори не могу мењати. Ако канцеларка у преговорима у петак пристане на уступке бирачи и чланови странке јој то неће опростити, сматра економиста Сергеј Хестанов:

- У развијенијим земљама се ближи време избора. Давање кредита Грчкој изазива апсолутно логично незадовољство код грађана. И како су показали француски избори, врло је вероватно да нешто слично очекује и госпођу Меркел. И ова опасност незадовољства чини вероватноћу обустављања помоћи Грчкој врло реалном. А чим престане помоћ, дефолт ће се десити прилично брзо.

По мишљењу стручњака излаз Грчке из еврозоне је требало да се догоди још раније. Сад европски политичари плаћају за то што су се повели за банкама, које су највећи повериоци грчког дуга:

- Што пре се деси банкрот, тим пре ће почети обнављање економије. Зато је било неправилно помагати Грчкој. Међутим, пошто су од банкрота Грчке пре свега пострадале велике банке које традиционално поседују врло моћан лобистички ресурс, оне су вршећи притисак на политичаре лобирале ове потпуно непропорционалне програме за помоћ Грчкој. А то што без обзира на овај програм економија Грчке и даље пропада је најјачи аргумент у корист тога да је банкрот мање зло за Грчку.

Нови рок за излазак Грчке из Еврозоне је крај септембра. У овом месецу закључке о новом давању кредита Атини треба да да тројка: ЕЦБ, ММФ и Еврогрупа.