Антибиотици: добро које се користи на зло

Коришћење антибиотика у раном узрасту може изазвати код деце гојазност – до тог закључка су дошли научници Њурошког универзитета. Међутим на Западу се ионако шири епидемија дечје гојазности због прекомерне потрошње "фастфудовских производа". А прекомерно коришћење антибиотика,навику на које изазива у свету фармацеутски лоби, може имати далеко теже последице.

Епидемија дечје гојазности одавно забрињава лекаре. У Британији и на југу Европе најмање трећина деце је подложна гојазности, док у САД – четвртина. Здравствени радници су до скоро кривили у томе висококалоричне производе брзе хране и газирана пића, која дориносе одлагању масноће. Сада лекари све чешће помињу лекове. Притом многи лекари сматрају лекове једним од разлога гојазности. Злоупотреба антибиотицима је разлог гојазности, тврде они.

Научници Њујоршког универзитета анализирали су податке о деци, која су рођена почетком 90-тих у Великој Британији. Испоставило се, да је ризик гојазности на 22% већи код деце, која су користила антибиотике у првим месецима живота. Највероватнији узрок је тај, да коришћење антибиотика изазива поремећај микрофлоре желуца, која је посебно осетљива код деце. А злоупотрба антибактеријским препаратима проузрокује озбиљан дисбаланс корисних и патогених микроорганизама. То не пролази без последица, каже педијатар, предавач са Уралске медицинске академије Оксана Осипенко.

Неадекватно коришћење лекова изазива поремећај имунолошког статуса. То утиче на метаболизам, на редован процес усвајања прехрамбених производа. Настаје поремећај процеса абсорбовања и варења хранљивих микроелемената. Гојазност може бити везана са пропратним ефектима антибактеријалног препарата.

Међутим научници из Њујорка су анализирали медицинске картоне старе дванаест година. Антибиотици су се тада користили знатно ређе него данас. Другим речима, лекари су се трудили да их прописују наменски – против бактеријалних компликација.

Задњих година лекари у целом свету до те мере су занети антибиотицима, да их често прописују без неких основаних разлога. На пример, приликом обичног повећања температуре, каже московски лекар Андреј Уфимцев. Или када човек има вирусну, а не бактеријалну инфекцију, односно када се антибиотици не примењују. Закључак: лекари се или допунски обезбеђују, или се руководе немедицинским интересима, сматра Уфимцев.

- Нажалост то је бич. У Русији се исто испољава таква тенденција – прекомерног коришћења антибиотика, притом јаких и широког дејства,код баналних прехлада. То је неоправдано, иако се ради по лекарској препоруци.

Није тајна, да на лекаре притисак врше произвођачи лекова, који имају своје интересе. Услед тога наноси се штета пацијентима: долази до „хиперкорекције“, прописује се вишак лекова. Притом у Русији, где људи због редова у поликлиникама често практикују самолечење, улогу „доктора“ преузимају апотекари. Купцима они могу препоручити било шта и слободно да продају лекове, који се издају само на рецепт, каже „Лекар године 2011“, ендокринолог из Владивостока Александра Мухотина.

- Фармацеутска агресија која се данас одвија, смета лечењу. Јер данас посматрамо неосновано прописивање не само антибактеријалне терапије, него и хормонских препарата. Они не смеју бити издати пацијенту без рецепта. Апотекама је то вероватно веома исплативо, оне живе од продаје.

Услед такве фармацеутске експанзије пацијенти могу да се суоче са далеко озбиљнијим проблемима, него гојазност. Ради се о стабилности на антибиотике. У овој ситуацији лекови не могу да се изборе са штетним бактеријама, међу којима може бити баналан стафилокок, бактерија узрочник туберкулозе. Лекари током низа година дижу узбуну у вези с тим, истиче заменик директора руске канцеларије Светске здравствене организације Татјана Колпакова.

- Сада је антибиотичка резистенција толико порасла, да је постала проблем и о томе се дискутује на највишем нивоу, у светској здравственој организацији. Зашто? Зато што брзина са којом лекови губе ефикасност, знатно превазилази динамику развоја нових лекова.

Експерти сматрају, да ће довољна количина нових ефикасних антибиотика појавити у најближе време. И ако се не води борба против неоснованог коришћења популарних антибиотика, течко да ће се људи излечити од болести, које су се још недавно терапијски лечиле.

Олга Соболевска,