Празник Успења Богородице: жалост и нада

Свечаност Успења Богородице називају још и богородичиним Укрсом. О смрти Деве Марије, мајке Исуса Христа, нема ни речи у Новом Завету. Црквено предање тврди да земаљску смрт Богородице нико није видео, зато се дан њеног одласка обично назива Успење или сан, рекао је у интервјуу за радиокомпанију Глас Русије наставник Сретењске духовне академије протојереј Вадим Леонов.

- Када је Мајка Божја завршила свој земаљски пут, она је пожелела да је на онај свет прате апостоли. Много од њих су се нашли у то време у Јерусалиму, неки су на чудесан начин били пренети на место опраштања од ње. Она је била уз појање сахрањена у Јерусалиму, у Гетсиманском врту. Али међу апостолима није био апостол Тома. Он је тек трећег дана после сахране могао да дође у град и веома је желео да се опрости од Мајке Божје. Дали су му такву могућност. Али када су отворили пећину у којој је она била сахрањена, сви су видели да у гробу нема тела Богородице. Свхатили су да Господ није примио само душу пречисте Деве, већ и њено тело.

Првобитно се ова црквена свечаност обележавала само у Јерусалиму. Од првих векова хришћанства из храма Гроба Господњег кретала је поворка ка месту где је сахрањена Мајка Божја. Локалан традиција је постепено формирала посебан богослужбени чин и почев од 6. века празник је постао општи хришћански. У Руској цркви Успење Богородице се сматра једним од 12 главних празника, и без обзира на жалост догађаја, испуњен је великом надом, наставља свештеник Вадим Леонов.

- Овај празник сведочи свима да смрт нема власт над људским естеством, као што је то било до Ускрснућа Господа. Сада сви људи који верују у Исуса Христа имају наду да ће васкрснути из мртвих и бити блажени с Богом, исто као што је тога удостојена Богородица. У томе се састоји радост и Блага вест празника Успења.

У Русији празник Успења Богородице увек је био један од најпоштованијих. Од древних времена свечаности су биле посвећене не само иконе, већ манастири и цркве. У најпознатијој од њих, Успенској саборној цркви Московског кремља, тог дана Свету литургију традиционално служи поглавар РПЦ патријарх Кирил.

Данас свечаност Успења Богодице стиче посебан смисао. Учестали напади на Цркву и религију светогрдна дејства у различитим црквама не само Москве, већ и у иностранству, обарање поклоних крстова сведочи не само о духовној кризи, већ и о непоштовању, које може да се пореди са непоштовањем деце према родитељима, сматра клирик цркве Казанске иконе Мајке Божје на Црвеном тргу Игор Фомин.

Данас многи признају да је Црква делимично мајка државе Руске. Данас ми видимо да је мајка одгајила своје дете, да је оно постало одрасло и јако. Али испсотавило се да ово дете нема поштовања за своју мајку, и то се види из данашње ситуације. Наравно, наде да ће се оно поправити и покајати још постоје и мислим да је празник Успења Богородице добар повод да се још једном подсети да поштовање према оном ко ти је дао живот треба имати независно од тога какве имаш погледе и убеђења.

Доласком Успења за православне вернике се завршава двонедељни госпоински пост којим су се они припремали за празник.