Србски еп очима деце

Србски град Сремски Карловци ће ускоро постати центар одржавања међународног пројекта Србски еп очима деце. Он ће почети 11. септембра и трајати све до октобра. Иницирао је тај пројекат руски дечији и омладински студио Чајка-стајка (у преводу: мало јато галебова), чија је специјализација анимациони филмови помоћу пластелина. О задацима студија говори његов руководилац Јелена Чајка.

- Наш студио постоји око 6 година. Таква идеја је настала спонтано. Ми смо породица са више деце. Тако се десило да су моја деца имала породичну обуку, зато имала много времена за стваралаштво. Оно је било разноврсно, између осталог, то је било вајање од пластелина. Остало је да решимо организациона питања: како се то снима, каква је потребна апаратура, какви су потребни програми. Била је, свакако, потребна помоћ професионалаца. Прво је наш студио био породични. Затим су ти анимациони филмови испали интересантни и за другу децу, те смо изашли из оквира породичног студија. Прво смо радили у Воронежу, затим су нас почели да позивају ради мајсторских течаја у Москву и Петрбург. Радили смо са познатим стручњацима за анимационе филмове. Такви су филмови тражени. С једне стране, деца маштају, вајају, с друге стране, ту је и компјутер где се све монтира. Онда је јасно да компјуитер постоји не само ради игара. И сам можеш нешто да створиш.

Темељ пројекта Митови народа света очима деце је ударен у Абхазији.

- Прво смо тамо имали мајсторске течаје. У време рада смо схватили да је то један велики пројекат. То је тема, која је интересантна у сваком региону. Она је позитивна, стваралачка, главно је културотворна, јер су сви митови основа књижевности и уметности. То су бајке, које разумеју сва деца. Истовремено, митови садрже озбиљне моралне основе. Ту су појмови добра и зла, хероја, служења Отаџбини. Управо у Абхазији смо дошли на идеју србског епа, јер је то регион, који је такође преживео рат. Србском епу смо се обратили од Косовске битке. То није случајно. У ово тешко за Србију време људи, када су стварали песме, покушавали су да одреде идеал људског бивствовања и људског служења. С једне стране, то су вечне вредности, с друге, чини ми се, оне напуштају наш живот, јер их замењуу други стереотипии.

Анимирани филм Девојка са Косова поља су створили ученици старијих разреда једне петербуршке школе. Он се већ може наћи на Интернету, на сајту srpska.ru

Према речима Јелене Чајка, припрема за пројекат у Сремским Карловцима је трајала скоро две године.

Нама је било потребно да нађемо у тој земљи заинтересоване људе. Нашли смо породицу Сергеја и Злате Попових, који раде за часопис Косовски божур. Они су се договорили са најстаријом у Србији гимназијом. Мислим да није случајност, што ће пројекат бити остварен у том граду. Он је чврсто повезан са судбином руске емграције. Читала сам да су руски предавачи радили тамо још у 18. веку. После октобарске револуције тамо се налазила и РПЦ.

У Сремским Карловцима руска и србска деца и тинејџери ће имати мајјсторске течаје, на крају пројекта ће бити организована демонстрација њихових радова.