Бомбе не траже хлеба

Влада Немачке пристала је да америчке бомбе са нуклеарним пуњењем постављене на њеној територији остану овде и надаље. Одлука је донета, без обзира на то што је раније министар иностраних послова Немачке и председник странке ”слободних демократа” Гидо Вестервеле, прогласио приликом ступања у коалицију са ХДС Ангеле Меркел као један од главних циљева немачке политике повлачење америчког нуклерног оружја из земље. Ова тачка је била чак фиксирана у коалиционом споразуму.

И ево сада се испоставља, пише лист Франкфуртер рундшау, да се федерална влада поклонила НАТО-у. Покорно и ћутљиво црно-жути кабинет се опростио са виталним циљевима своје спољне политике. Берлин не само да је уступио захтеву да се на немачкој територији остави америчко нуклеарно оружје, већ је изразио спремност да потроши милионе евра на трошкове са тим повезане.

Реч је о америчким нуклеарним бомбаба Б61, које се чувају у бази ратног ваздухопловства код Бихела у покрајини Рајнланд-Пфалц. По разним проценама, тамо може да се налази до 20 бомби са нуклеарним пуњењем. При томе, подвлачи Франкфуртер Рундшау, америчке бомбе неће просто остати на територији земље. Оне ће бити модернизоване, на шта САД планирају да потроше 4 милијарде евра. На крају бомбе, по речима експерата, неће само ”тупо падати”, већ ће стећи способност маневрисања. Немачка са своје стране издвојиће 250 милиона евра на одржавање ловаца-бомбардера Торнадо, све до 2024. године. Ови авиони су, истина, морално застарели, али треба да пребацују нуклеарно наоружање у регион примене.

Како пише већ поменути лист у коментару тим поводом, одлука кабиента Меркел је тежак пораз не само за председника СвДП и шефа немачке дипломатије Гида Вестервелеа. То је, по мишљењу издања, још и пораз млађих партнера НАТО-а. Јер они су сматрали да ће давањем сагласности на размештање америчког нуклеарног наоружања код себе, тешње привезати главног атлантског партнера, који осигурава њихову безбедност пред лицем чувене ”претње са Истока”. Али сада непријатеља у лицу Варшавског уговора више нема, а Американци свој нуклеарни ”пртљаг” из Европе очигледно не журе да склоне.

Према подацима медија, тренутно се већи део америчких нуклеарних бојевих пуњења – 62 одсто – налази на располагању ратног ваздухопловства САД. Део је ускладиштен у Америци у седам база ратног ваздухопловства, остало је смештено у осам база НАТО-а у Европи и Азији. Према разним подацима, од 180 до 200 бојевих глава налази се под појачаном стражом на складиштима јединица под командом алијансе у Белгији, Великој Британији, Немачкој, Италији, Холандији и Турској. За које црне дане се чувају данас у Европи америчке нуклеарне бомбе? Председник друштвеног савета у оквиру руског Министарства одбране и главни уредник листа Национална одбрана Игор Коротченко нема сумњи тим поводом.

 - Американци остављају своје тактично нуклеарно оружје у Европи, резервишући га у случају могућих бојевих дејстава. Није тајна против кога ће се ова бојева дејства водити – против Руске Федерације. НАТО и даље разматра своје тактичко нуклеарно оружје у Европи као контрапотенцијал да га употреби у случају реалног рата, ако то захтева ситуација. А као потенцијални противник разматра се Русија.

Правде ради, треба приметити да неки европски савезници, рецимо Француска, Турска и балтичке земље, сами инсистирају на чувању нуклеарних бомби САД у Европи. Туђе оружје у свом стану може се и причувати неко време. А шта ако његов власник почне затим да пуца са вашег прозора?