Еврогрупа покушава да спасе евро

Над питањем помоћи Грчкој и другим проблематичним земљама зоне евра надвила се нова магла. Стижу противречна саопштења о преговорима које води са грчком владом инспекциона мисија у саставу представништва Европске комисије, Европске Централне банке и ММФ. А учесници неформалног саветовања Еврогрупе које се одвија на Кипру и објединило је министре финансија држава зоне евра у циљу постизања консензуса, али само су још више замрсили ситуацију.

У сваком случају судбина Грчке ће бити јасна најраније 8. октобра, када се министри финансија окупе у Луксембургу на већ званични састанак. Индикативно је да управо тог дана треба да проради и Европски стабилизациони механизам. То је постало могуће захваљујући одговарајућој одлуци Уставног суда Немачке – подсећа наш коментатор Петар Искендеров.

- На Кипру министри финансија, без обзира на претходне оцене, највероватније неће донети никакве конкретне одлуке о Грчкој. Као објашњење тој чињеници у условима када сваки нови дан одуговлачења само додаје несигурност тржиштима, грчки министар је поменуо на неформални карактер кипарског састанка и на то да ће у центру дневног реда бити не Грчка, већ Шпанија. Ове речи су изговорене неколико сати пошто су антикризне мере ЕУ изазвале жестоке дебате у Европском парламенту. Без бозира на радикалне предлоге које је пре неколико дана изнео директор ЕЦБ Марио Драги, попут откупа проблематичних државних облигација Шпаније и Исталије, реферат представника Европске комисије Жозе Мануела Барозуа испао је много умеренији. Изјавивши да ЕУ треба да постане демократска федерација нација, а не наднационална супердржава, Барозу је признао неопходност за земље чланице ЕУ да се одлуче на ограничење свог суверенитета у име јачања суверенитета Европе у свету. Ипак, по његовим речима, припрема одговарајућих промена у базичним документима може да буде завршена најраније до 2014. године.

Не чуди што је програмски реферат Барозуа изазвао жестоку критику – у првом реду због његове недовољне радикалности. Одговарајући став је изрекао између осталог лидер фракције либерала у Европском парламенту, бивши премијер Белгије Ги Верхофстадт: Европи није потреба федерација држава-нација, њој је потребан јединствени европски федеративни савез, пошто је Европа као савез нација оно што имамо сада. То је Европски савет који демонстрира неспособност да изађе на крај са кризом.

Линија поделе у данашњој ЕУ по питању помоћи проблематичним државама пролази управо међу земљама кредиторима са једне стране, и медитеранским земљама – Грчком, Португалијом, Шпанијом и Италијом – са друге. Ипак чак присталице строге линије схватају да ће излазак Грчке из зоне евра имати не толико економске, колико политичке последице, које могу да оштете читав пројекат европске интеграције.

Осим геополитичког и финансијског, лидери ЕУ мораће да узимају у обзир и чисто психолошки фактор – истакао је у интервјуу за радио Глас Русије професор руске Финансијске академије Борис Рубцов:

- Избија паника. Када се појављује паника новац се повчали из банака и ни једна банка није у стању да издржи сличну најезду. У актуалној ситауцији становници земаља зоне евра не верују превише у то да ће чак ако буде постојао систем осигурања банкарских улога, национални осигуравајући системи имати снаге да испуне своје обавезе. Ипак, за сада је ситуација таква да ЕУ има могућнсоти да спречи распростирање ефекта домина на Шпанију и Италију. А што се тиче перспектива Грчке и Португалије да сачувају место у зони евра, такве сигурности нема.

У насталој ситауцији у помоћ Европској комисији и ЕЦБ могу да притекну спољни фактори – између осталог поменута Федерална резервна служба САД. Мада ни САД, ни хонгконгшки финансисти неће скинути са плећа ЕУ бреме доношења конкретнх одлука. И одлагања грчког проблема неће их спасити.