Странци траже операције у „Зотовићу“

Боље познаваоце прилика у здравству зато и не чуди ова својеврсна најезда странаца на завод у којем за повољну цену добијају врхунску услугу и после операција кука, колена или уградње вештачког зглоба одлазе срећни јер знају да ће им после захвата у Бањалуци живот бити кудикамо квалитетнији.

Да је „Зотовић" дефинитивно постао институција и у међународним оквирима сведочи и захтев из Охаја за предрачун операције који је ових дана стигао у бањалучки завод.

Док већина становника у Републици Србској због лоших искустава у другим здравственим установама још не може да схвати зашто странци долазе на операције у Бањалуку, примаријус Славко Манојловић, начелник Одељења ортопедске хирургије, објашњава да је формула успеха сасвим проста, али да за њено спровођење треба испунити веома захтевне критеријуме. То су, пре свега, знање, квалитет услуге и повољан ценовник.

Божовић поново на ногама

 

У Заводу „Др Мирослав Зотовоић" прошле године оперисан је и познати србски глумац Петар Божовић, који се данас креће без помагала.

- Његова операција у Бањалуци изазвала је приличну медијску пажњу у Републици Србској и Србији. Међутим, за наше колеге ортопеде из Србије то није било никакво изненађење јер су, приликом посета заводу, видели колико смо стручни и какав приступ имамо према пацијентима. Петру смо оперисали зглоб кука и колена. Пре тога он је користио колица. Данас хода без икаквих помагала. Ускоро ћемо оперисати још неке познате личности из Србије, али о том потом - каже доктор Славко Манојловић.

Др Манојловић каже да сва три фактора у „Зотовићу" функционишу беспрекорно, због чега се број пацијената повећава из године у годину. Манојловић истиче да му је посебно драго што се број пацијената из  Републике Србске  смањује, јер се све више њих одлучује за лечење у „Зотовићу".

- Истовремено, број пацијената који нису из  Републике Србске  на нашем одељењу сваке године се повећава. Очекујемо да ће њихов удео у укупном броју оперисаних ове године бити пет одсто. Осим РС, највише вештачких зглобова уградимо особама из Федерације, Србије и Хрватске. Мотиви њиховог доласка у Бањалуку су поверење у наше стручњаке, квалитетни имплантати и повољније цене. Тако се, зависно од врсте, цена имплантације кука код нас креће од 3.000 до 4.000, а колена око 4.000 евра. С друге стране, осигураници Фонда здравственог осигурања РС плаћају само дневну болничку партиципацију ако јој подлежу - каже др Манојловић.

Он додаје да се у овој здравственој установи велика пажња посвећује едукацији особља, зашта је прошле године издвојено око 300.000 марака.
 

- Поређења ради, за репрезентацију смо у истом периоду потрошили мање од 1.000 марака. Постоји изрека да није битно какав је кавез, него какве птице у њему певају, што значи да једну установу чине људи, а не простор. У складу са тим, менаџмент на челу са директором др Гораном Талићем форсира едукацију целокупног особља, па смо присутни на свим регионалним, али и европским скуповима. Радује ме чињеница да смо радо виђени на свим стручним скуповима овог типа. Тренутно радимо студију за једну америчку компанију, у којој пратимо нову ендопротезу кука, која би у серијској производњи требало да се нађе за неколико година - истиче др Манојловић.

Према његовим речима, стручњаци Завода су раније много више одлазили на едукацију ван Републике Србске, али се та ситуација у последњих неколико година знатно променила.

- Сад стручњаци из региона све чешће долазе нама како би видели нешто ново, било да је реч о нечем стручном или о организационим питањима. Пацијенти из Републике Србске у Србију данас, такође иду само на наш предлог, и то кад је реч о неком специфичном и ретком обољењу. Раније су масовно одлазили на своју руку, верујући да их тамо очекује бољи квалитет услуга. Међутим, наши напори да побољшамо услове рада довели су до тога да интерес да овде буду оперисани показују и пацијенти из региона, али и из западних земаља. Код нас је лане уграђено 390 ендопротеза кука и 250 колена, што је пацијентима омогућило квалитетан живот, а млађима дало шансу да се баве и неким лакшим спортским активностима - каже др Манојловић.
 

У Заводу је урађено више од 200 артроскопских захвата на зглобу колена и рамена.

- Захваљујући томе што ФЗО финансира набавку и уградњу имплантата, по броју и квалитету обављених операција далеко смо испред ФБиХ. Имамо најширу палету имплантата у региону. Ту смо јачи и од Хрватске и од Србије. Моја лична амбиција, као лекара и председника Удружења ортопеда Републике Србске, јесте да ове операције почну да се раде у свим установама у Републици Србској у којима за то постоје услови - каже начелник ортопедије.
 

Поред препорука ортопеда из региона, пацијенти се за операцију у „Др Мирослав Зотовић" одлучују и након посете интернет странице тог завода.

- Они ту добијају све потребне информације. Пацијенти у завод долазе углавном дан пре операције како би се смањили трошкови предоперативног лежања. Осим тога, пацијентима се даје довољно времена да се обуче за живот са вештачким зглобом или неким ограничењима - истиче др Манојловић.

На листи чекања за операцију кука у Заводу тренутно се налазе 562 пацијента за имплантацију ендопротезе кука, а за имплантацију ендопротезе колена 474 пацијента.

- Листа је дужа јер смо због недостатка имплантата радили са смањеним капацитетом. Имплантата нисмо имали зато што је поступак набавке био продужаван из административних законских разлога - објашњава вођа тима ортопедских хирурга у „Зотовићу".