Македонски роман на руском

Влада Урошевић, македонски писац и поета, аутор многих есеја о руској литератури, по први пут је боравио у Москви. У Русији је издат превод његовог романа „Невеста змија“. Превод је раније био представљен у оквиру семинара македонског језика, културе и литературе на Охриду, јуна ове године.

Главни лик овог романа- Иван (у оригиналу Денко), тражи невесту коју је отела змија и на том тешком путу сазнаје да се главна јунакиња заљубила у свог отмичара.

Особеност ове књиге је у томе што она представља мешавину македонског фолклора и надреализма. У њој су ликови и македонских бајки, али је при томе она написана у надреалном стилу- смело и са много ироније. Сам Влада Урошевић је ушао у свет литературе као поета, 50-тих година прошлог века, када је надреализам био тек у повоју.

Присуство аутора на недавној презентацији превода његовог романа у Македонском културном центру је саму презентацију претворило у књужевно вече. Заједно са својом супругом Татјаном, преводиоцем за руски језик са македонског, он је по први пут боравио у Москви, иако од детињства знају руску класику и учили су руски језик у школи.

Са Владом Урошевићем смо поразговарали на србском:

- Мој деда по мајци био је велики русофил, и он је имао једну велику библиотеку руских књига, преведених на србски језик. Иначе сам, наравно, од самих мојих почетака интересовања за литературу одмах нашао то што ми је било блиско, Гогоља. Гогоља ја обожавам, читао сам га више пута, после сам пратио многе ствари из руске литературе, који су додирнули мој интерес, писао сам о многим стварима у руској литератури. Ова посета Москви дошла ми је као нека врста потврде онога што ми је везивало за Русију. Сад сам то коначно то успео и да видим и да потврдим поново да видим да су ти моји афинитети били заиста дубоко усађени у мени. И то што сам знао о Русији сада постоји и да може да се види. Ја сам веома узбуђен овом мојом посетом.

О преводу свог романа на руски језик, Влада Урошевић је сасвим случајно сазнао:

- Ја се знам дуже време с Олгом Пањкином. И она ми није говорила да преводи моју књигу. Један пут, кад смо се срели једног дана, она ми је рекла да превела је мој роман. Ја сам био запрепаштен. Знате, писац често пута принуђен да сам тражи преводиоца, а ово једанпут дошло тако, Олга је превела сама без никаквог мог инсистирања. И уопште нисам знао да она то ради. И сада ја сам узео то на руском да читам. То је врло инвентиван и креативан превод. Мој роман је веома тежак језички. Сама тема је налагала да језик буде често пута пун архаизама, фолклоризама. И никад нисам мислио да то уопште може да буде преведено на неки други језик. Ја нисам мислио на могући превод и писао сам то само за моју македонску публику. И веома ми је заинтересовало шта је сад Олга Пањкина урадила са тиме, како је она то решила. Тамо је било пуно места, која одговарају само једном македонском погледу на свет, македонском осећању. Олга је пришла врло храбро томе. Мењала је оно што руски читалац не би могао да има као асоцијацију. Она му је помагала и мењала је цео контекст, а остављала дубину садржаја. То је изванредно смело направљено и са много духа. Ја сам веома задовољан.

Чућемо шта сама Олга Панкина говори о раду на преводу романа Владе Урошевића:

- Пре свега, морам приметити, да Влада Урошевић влада добрим језиком, каже Олга Панкина. Нема потребе посебно га улепшавати за руског читаоца и то много помаже преводиоцу. Тј преводити га је лако и пријатно, само се прати текст. Наравно, било је и неких проблема- у вези са тим што је овај роман заправо бајка. Морала сам да тражим еквиваленте у руским бајкама. Али, у сваком случају, књига се чита у једном даху. Уверена сам да ће читаоци уживати.

Ми се, са своје стране, такође надамо да ће ова књига Владе Урошевића наћи своје читаоце у Русији.