Индијско лансирање француског сателита

Индијска организација за космичка истраживања (ISRO) извршила је стото лансирање. Ракета-носач PSLVC-21 је извела у космос француски и јапански апарат. Иако се засад размере индијског космичког програма не могу поредити с америчким или руским, може се претпоставити да ситуација неће дуго остати таква.

Лансирање ракете-носача извршено је с уређаја за лансирање Космичког центра «Сатиш Дхвана» на острву Шрихарикота 9. септембра. У орбиту је изведен француски сателит SPOT-6 (6. апарат у оквиру француског програма „Експериментални систем за посматрање Земље“), који је намењен посматрању Земље у оптичком дијапазону с резолуцијом од 1,5 метра. Маса сателита износи 712 кг, а планирани рок рада на орбити – 10 година.

Јапанско «оптерећење» се састојало од експерименталног јапанског микросателита PROITERES (Project of Osakf Institute of TechnologyElectric-Rocket-Engine Onboard Small Space Ship). Осим тога, део корисног оптерећења носача је испоручио ISRO, који је приликом овог лансирања тестирао нове системе авионике.

ISRO је 1969.г. основао Индијски космички програм, а практично, он је започет 1963. године, тако да се идуће године може говорити о његовој 50-годишњици. И овом јубилеју земља се приближава ако не великим, онда барем формираним програмом за освајање космоса, а приоритет је дат коришћењу космоса за земаљске потребе.

Главне индијске ракете-носачи PSLV (Polar Satellite Launch Vehicle) и GSLV (Geosynchronous Satellite Launch Vehicle) у различитим модификацијама могу да изнесу терет од 1,05 до 2,5 тона у геопролазне орбите. Засад се као успешнији показао PSLV. У његовој историји тренутно постоји само једно неуспешно лансирање, прво, у септембру 1993.г. То што је изабран за лансирање SPOT-6 (првобитно је лансирање планирано за август ове године, али је одложено и реализовано 8. септембра), много тога говори. До данас је ISRO у космос лансирао већ 29 сателита других држава.

Септембарско лансирање PSLV је друго ове године. Прво је извршено крајем априла кад је ракета-носач извела у космос индијски сателит за даљинско сондирање RISAT-1. Осим тога, за крај године је планирано још једно лансирање, чији ће основни корисни терет представљати индијско-француски сателит SARAL.

Судбина GSLV се развија мање успешно. Од 7 лансирања само су 2 била успешна и један делимично успешан. За јесен ове године ISRO планира далансира модификацију GSLV M1.II. Осим тога, у агенцији се ради на трећој, тешкој варијанти – GSLV Mark III, која је у стању да изнесе 4 тоне у геопролазну орбиту. Његов прототип треба да буде послат у суборбитални лет 2013. г. (одложен је с краја 2012.г.).

Кад су у питању ракете-носачи Индија постепено постаје значајан учесник на тржишту, у погледу научног космоса ситуација је нешто другачија. До почетка 2000.г. Индија скоро није учествовала у космичким истраживањима. Њен први научни апарат «пуних димензија» - међупланетарна аутоматска месечева станица Chandrayaan-1, направљена у широкој међународној кооперацији, показала се као врло успешна и доставила је истраживачима на располагање занимљиве податке о Месецу. Лансирана 2008.г. она је постала део међународне флотиле мисије на Месец, која је садржала јапански Kaguya, кинески Chang’e 1 и амерички пар LRO/LCROSS. Управо ово је одиграло одређену улогу у томе што је индијски научни програм почео све више да привлачи пажњу светске јавности.

Као већина космичких држава Индија је декларисала дугорочни програм за Месец, који је укључивао апарате за слетање и кретање на Месецу.Друга мисија Chandrayaan-2 требало је да се одржи у „пару“ с руским пројектом „Луна-Ресурс“. Међутим, несрећа „Фобос-Грунт“ је изазвала поновно разматрање руских ракетних планова и померање рокова за реализацију пројекта.

Нико не може да каже да ли ће у таквим условима бити реализован заједнички пројекат с Индијом. Индија је објавила да следећи планетни пројекат неће бити везан с Месецом, већ с Марсом, притом треба да се реализује дословно «сутра». 2013.г. према Црвеној планети стартује мали космички апарат за проучавање Марса с орбите његовог сателита. На промену ситуације могли су да утичу и промена планова Русије у унутрашњи разлози.

Индија је већ ишла до Месеца, а Марс даје потпуно нове могућности за разраду технологије. Овакав приступ је карактеристичан за почетак космичког програма кад се не ради толико о планском проучавању објекта колико о сложеним техничким задацима, чије је решавање занимљиво само по себи.

Тако кратки рокови за припрему мисије изазивају скептицизам стручњака. Британска штампа директно изјављује да је неразумно трошити новац на тако сложену и неоправдану мисију кад већи део становништва живи у беди. Скромни пројекат за Марс ће у контексту громких успеха САД највероватније остати непримећен. Не само то, ако је мисија на Месец изгледала као наставак једном заузетог курса, лет на Марс изгледа као данак моди. Уосталом, то је тачка гледишта земаља које су одавно ангажоване на космичким истраживањима. За Индију сопствени сателит за Марс може бити много значајнији.