Споменици културе – нове жртве рата у Сирији

Грађански рат у Сирији је изазвао опасни у трагичан бум на црном тжишту старина. Споменици се пљачкају, артефакте терористи мењај за оружје. Појаве су постале масовне и све више јачају како јача сиријска криза, упозорава Мамун Абдулкарим.

У Сирији је око 10 хиљада културних споменика. Углавном бандити разарају оне споменике који се налазе на великом одстојању од великих насеља, пошто се тамо осећају слободније. Већина злочинаца то чини у циљу богаћења. Органи реда и војска покушавају да их заустае. Више пута су их хватали непосредно на месту злочина. Али они настављају некажњено да краду. Штета је нанета и низу древних замкова. Њих разарају терористичке гранате.

Без обзира на рат, влада Сирије труди се да осигура безбедност музеја, где се налазе највреднији историјски експонати, саопштио је сиријски чиновник. Они су пренети на безбедна места, како би се избегла чак потенцијална могућност пљачкања. За сада још нико није покушавао да циљано напада музеје, а неколико напада у току уличних борби брзо је одбијено.

Међутим изазов Сирији је већ упућен. И не само од стране терориста – љубитеља лаког богаћења, већ и од стране професионалних шверцера, сматра председник Института за Блиски Исток Јевгениј Сатановски.

- Тамо има и средњовековних, и римских и хеленистичких старина. Није случајно што се тамо налази на хиљаде торориста, између осталог из зона активног пљачкања археолошких колекција Ирака, Авганистана, Либије. Тамо су у време борбе за независност од диктатуре Гадафија, Садама, диктатуре Наџибуле, били опљачкани практично сви национални музеји и археолошки паркови. Постојање таквих професионалаца на сиријскијој територији пружа ванредно широке могућнсоти за попуњавање светског тржишта „црне археологије“.

Рат је нов, жртве су старе, тврди експерт оријенталиста Института за стратешке оцене и анализу Сергеј Демиденко. При томе заоштравање сиријске кризе иде само на руку шверцерима:

- Шверц историјских вредности је проблем који се врло озбиљно заоштрава у епоху нестабилности. Тако је било у Ираку, тако је било и у Либији. Као што се то сада дешава и у Сирији. И несумњиво да културно наслеђе треба сачувати. Али највероватније мало шта ће успети. Сасвим је могуће да сиријске културне вреднсоти које још нису биле бомбардоване и опљачкане очекује судбина ирачких објеката, од којих су многи једноставно престали да постоје. Проблем је по мени акутан, важан. И треба га некако решавати.

Раније је туризам доносио Сирији 12% прихода. Пљачкање културног наслеђа може је заувек лишити шансе за нови туристички бум. А светска култура може неповратно да изгуби непроцењиве споменике историје људске цивилизације.