Србско породилиште: Искуство мајке која је отргла своју тек рођену бебу из канџи црног тржишта

 
Овако је то било: У Козарској Дубици сам родила два старија сина након чега ми је речено да више нећу имати деце, што је мене много погодило јер сам тад имала свега 21. годину. Али увек сам се надала и Богу молила да имам још деце и Господ је услишио моје молбе али у тренутку те трудноће ја сам имала 34. године и подлегала сам оном тесту преко плодове воде што сам одбила рекла сам им да ја нежелим да они доносе одлуку дали ће моје дете да се роди или не.

Слава Богу редовно сам се јављала на остале прегледе и трудноћа је протекла супер . Да не заборавим ми смо се у међувремену доселили у Банат по службеној дужности. Кад је дошао час порођаја супруг ме одвезао у Кикинду где ме је примио дотични доктор по презимену Капор, видео човек мантију и кад ме прегладао тражио је 350 евра да би ме породио. Пошто је по закону то недопустиво ја сам му рекла да он мене породи а моја је ствар кад и колико ћу да га частим, јер у Србији је сваки поклон преко 50 евра мито.

Е ту је почео мој " пакао ". Сместио ме у 11 часова у салу за порођаје и није дозвољавао ником да ми помогне , стално је понављао " да ти донесем телефон зови супруга да донесе новац, умрећеш и сл."

Да би ситуација била гора довео је електричара да поправља струју баш код стола на ком сам ја била, а остали столови су били празни. Пошто је Бог велики у 14 часова је била смена бабица и у смену је дошла наша једна земљакиња пореклом из Бихаћа а која је знала да изврши порођај. Ја сам у муци почела да изговарам све речи на нашој ијекавици на што ми је бабица рекла шта што ћеш Бог  ти шаље земљакињу сад ће мо ми то решити.

Брате жена ме породила за 5. минута беба је била тешка 4.5 килограма , дугачка 57 сантиметара и обим грудног коша за 1 сантиметар већи од обима главе што му је донело оцену 10 / 10.

Бабица му је диктирала податке и он је прокоментарисао да је у његовој каријери рођено пар таквих беба. Све је било у реду док они нису схватили 3.дете непланирана трудноћа сва деца мушка .

Е пошто ја нисам рекла педијатрима да сам попадија а оне су виделе да сам ја из Републике Српске папомислиле да сам избеглица. Једна од њих се зове Гордана а ова друга што ми дјете посла за Београд нисам сигурна Вукица тако некако.

Ја сам се породила у четвртак а у суботу мени је дете донето ујутру а у подне је дошла госпођа Вукица и рекла ми да Сими није добро и да је то ситница да ће га мало ставити у инкубатор.

Наравно ја нисам имала мира и стално сам ишла до собе са бебама и видела сам да је мој Симо у креветцу, али чула сам препирку између те две госпође гдје је Гордана њој рекла да сам ја на твом месту ја не бих дирала у ту бебу , мајка јој је доста " опасна" тако ми изгледа, а Вукица је рекла ја ћу ризиковати шта ми може избеглица.

Наравно ја схватим да се ради о мом дјечаку и дигнем узбуну позовем супруга и кажем украшће нам дете а он мени у шали каже " па да ти сад ниси урачунљива причаш глупости где то да се деси"

И само одједном , чујем педијатра" Жао ми је Сњежана твоја беба је хитно отишла за Београд , знаш имаш ти двоје деце кући ниси се ти још везала за малог, а то ти је кад се роде крупна деца као мали медо хода по стаклу"

Е, ја онда у јаук мој супруг позове председника општине Кикинда који је и сам лекар по струци али поштен и он назове породилиште а за бебом пошаље ауто да га прате и замисли ја плачем а она утрчава у собу и каже ми " Срам те било што ниси рекла да си попадија"?

Брате кратким цртама за мене је то породилиште мучилиште , мене су задржавали до уторка и нису ми дали да идем за дететом. Моја агонија је трајала 13. дана али читав тим је био да прати кретање детета, јер није мало рећи " неонатологија Београд" ту деца нестају ко од шале и то без трага.

А њима се свидео мој Симо и нису имали намеру вратити га. По наговору једног лекара са неонатологије у Новом Саду он ми предложи да одем као да видим дете и да захтевам да на моју одговорност и сама да га пренесем у Нови Сад и да их питам због чега дете није у Војводини кад постоји иста таква установа?

Срећа у несрећи морала сам тад да искористим мантију покупим више свештеиника и у време посете уђењмо на неонатологију уз поздраве Патријарха Павла који ако ми не дају дете има намеру да дође и да се лично заложи.

Они кад су чули изружили су ме уз речи: незахвалнице једна, умреће ти дете до Новог Сада итд. а ја могу потражити отпусну листу па да ти доставим копију да видиш брате и да се чудом чудиш, нема шта нису налупали а сами му дали оцену 9 / 10

По доласку кући ја сам Симу однела на пар прегледа и на крају га је прегледала докторка Кокотовић из Бачке Тополе и рекла ми да бацим отпусну листу а пошто је она члан лекарске коморе зна да се то нажалост дешава и да ће предузети неке мере заштите.

Ето мој Симо има 5 година и Слава Богу здрав ко дрен..

Упутница:  Симо је упућен у Боград под разлогом да је прогутао плодову воду, која се касније више није помињала. Са неонатологије су нам говорили час крв није у реду, после друга каже ма кава крв то је у реду, него дете има сепсу пупчане врпце и на кају здњи разговор сећам се био је четвртак а пише и у отпусној листи да дете калира и повраћа с тога је наводно неопходно спуштање сонде у желудац и операција коју ће обавити њихов хирург несећам се имена али имам га у отпусној листи.

Битно је напоменути да је операција требало наводно да се обави у понедељак а ја сам их предухитрила у петак. И касније докторка Кокотовић ми је рекла да се тај хирург помиње у више листа али да не постоји хирург у тој установи.

И на крају Симу је у повратку из Београда прегледао доктор Томашевић директор неонатологије у Новом Саду од сепсе није било ништа дете је имало већ 15. дана и никад за ових пет година није повраћао.

И још један детаљ из Кикиндског породилишта : тих дана породила се још једна али много млада особа мислим да је имала свега 16. година и родила је сина 3 .9 килограма и могу рећи да ју је доктор добро унаказио . Кад сам излазила уторком из породилишта тада је дошла педијатар госпођа Гордана код ње и ја сам чула кад јој је рекла : " жао ми је твоја беба је прогутала плодову воду и морамо хитно да је пошаљемо за Београд".

Касније сам чула али ту информацију нисам проверила да је та млада мајка преминула након месец дана знам да је била из Иђоша надомак Кикинде