Врло је важно испричати о животу династије Романових у Србији

Изложба посвећена 400-годишњици Дома Романових, која ће се обележавати у Русији 2013. године, биће приказана у Србији. Њено отварање у Руском Дому у Београду планирано је за 16. Октобар.

По речима једног од њених организатора, председника управе фонда Културни препород Русије, активног члана Царског православног палестинског Друштва Александра Пањина, изложба је боравила у неколико градова Русије и у Украјини.

Наш саговорник о циљевима и задацима изложбе:

- Прво смо хтели да покажемо какви су били Романови. Посебно откриће за мене су биле фотографије из колекције Ане Александровне Вирубове, фројлајн царице Александре Фјодоровне. На једном од снимака су између осталог представљене старије кћери Николаја Другог Татјана и Олга које раде у лазарету, разговарају са рањеним војницима и официрима и не одвајају се од њих ни на корак. На многим фотографијама Романови су представљени не само како се баве државним пословима, већ и обичним стварима. На пример, Николај Други сече дрва или чисти снег. Између осталог, последњи руски цар је могао сатима да ради тежак посао. Био је врло јак и издржљив. Са њим је мало ко могао да се такмичи, рецимо у пливању или у тенису.

По речима Александра Пањина, изложба има још један задатак – да исприча истину о царској породици. Овде је наш саговорник посебно истакао одрицање Николаја Другог од престола. Александар Пањин не сумња у аутентичност тог документа.

- Према мом мишљењу, документ који се чува у Државном архиву РФ не може да се сматра документом. При томе, доле је оловком исписан чудан потпис Николај. Овде се појављује мноштво питања. Као прво, Николај Други је био правно компентентан и знао је да одрицање у законома Руске Империје није прописано. Као друго, где је „Ми, Божјом милошћу цар Све Велике, Беле и Мале Русије“? Као треће, зашто сам текст није упућен Државној думи и Светом Синоду, већ начелнику штаба? Тачније, то уопште нема смисла! Још једна чињеница: цара су одвезли возом из Петербурга у Могиљев, мада он сам није имао никакве основе да тамо оде. Зна се да је текст документа о одрицању био написан у вагону у којем се цар налази са својом свитом. Затим су сам документ негде однели, а где, до сада се не зна. Нашли су га касније 1929. године у Руској Академији наука у Лењинграду. Тада су сарадници Народног комитета унутрашњих послова (НКВД) радили на откривању старих радника. Реакција је била јасна: нашли су одрицање цара и било је потребно да се оно хитно смести у архив. Тачније многи моменти везани за ово одрицање до данас нису решени. Како би се решила спорна историјска чињеница, треба укључити апсолутно сав материјал који постоји по том питању. Све до сведочења шефова железничких станица. Али о томе се ради да што више докумената сакупљамо, све више је питања. И постепено почињеш да схваташ да су само фотографије недовољне.

У сваком случају од експоната на изложби за сада остају само фотографије које треба да буду довезене у Србију. Овој посети Александар Пањин придаје посебан значај.

- Када се поставило питање Србије, нисмо имали сумње да ли да идемо тамо или не. Било би дивно када би успео да наступим на презентацији. Србија је много учинила за руске емигранте у 20. веку, тако да ће изложба бити још и данак захвалности братском србском народу.

И тако 16. октобра позивамо све становнике Београда и његове госте у Руски дом на отварање изложбе посвећене 400-годишњици Дома Романових!