Одгонетка глобалног отопљења - метан

Руски научници из далекоисточног оделења Академије наука открили су преко 200 места емитовања метана на Арктику, у северном делу мора Лаптевих. Пречник два поља је већи од једног километра, саопштио је шеф експедиције на броду „Виктор Бујницки“ Игор Семилетов. По речима истраживача, ово откриће ће помоћи да се боље схвати глобално отопљење на планети.

Многи стручњаци тврде да се емитовање метана у арктичким ширинама могло запазити и раније. По речима шефа катедре за екологију биолошког факултета Московског државног универзитета, Дмитрија Замолодчикова, овај феномен се објашњава природним процесима:

- Ово може довести до катастрофалних последица у најскоријој будућности, зато што ће се процеси емитовања метана повећавати, а метан је моћан гас с ефектом стаклене баште. То ће стимулисати отопљење и кренуће се по принципу геометријске прогресије, односно процес ће се одвијати све брже и брже. Услед тога планети прети опасност од безброј невоља и лоших последица.

По мишљењу других истраживача, пошто је то природан процес, постоје позитивне повратне везе, које јачају емисију метана, и негативне, које доводе до јачања апсорпције метана. Међу бактеријама има оних које стварају метан и менатотрофних које метан могу да користе у процесу своје животне делатности. Оне га заиста троше, јер се приликом оксидације метана добија енергија. У природним екосистемима присутне су и једне и друге бактерије. Оне које једу метан живе тамо где има довољно кисеоника, оне које производе метан живе тамо где има мало кисеоника. Тешко је питање на који начин ће се пореметити биланс између синтезе метана и потрошње метана. Отопљење у тундрама може довести до смањења влажности тундре, а то ће активирати метанотрофију. Односно, постоје процеси који доводе до јачања стварања метана и до повећање потрошње метана. Могуће је да у будућности добијемо релативну равнотежу између производње метана и његове потрошње.

Ипак, други научници инсистирају на томе да овај процес може довести до много тежих последица. Курс-директор катедре за еколошку одрживост и „зелене технологије“ Киљског универзитета Шарон Џорџ сматра да ће велике количине емитовања метана довести до ефекта „снежне лавине“, због чега климатске промене могу постати неповратне:

- С метаном живимо одавно. Сад његов ниво расте, између осталог, због пољопривредне делатности. То забрињава стручњаке који се баве климатским променама. Осим тога, једна од карактеристика метана састоји се у томе што се он дуго задржава у атмосфери. Промене изазване човековом делатношћу утичу на климу. Историја човечанства је прекратка да би се правила поређења. Ипак, имамо одличан пример климатских промена које су отишле врло далеко – то је планета Венера. Људи не могу да замисле да последице глобалног отопљавања могу бити толико трагичне. Мислим да се управо због тога мало говори о емитовању метана.

Многима је својствен прекомерни оптимизам, зато што се овај ефекат не види непосредно. Уколико људи буду схватили да се процес заиста одвија мењајући нашу атмосферу и уколико постану свесни опасности коју метан доноси, претња ће за њих постати реалнија. Људи су увек врло скептички расположени према оном делу научног знања које није прецизно доказано, кад научницима не полази за руком да све измере.

Откриће руских научника већ изазива полемику у свету науке. Међутим, истраживачи се слажу у томе да ће оно помоћи бољем схватању механизма климатских промена и поново ће привући пажњу широке јавности за проблем глобалног отопљења.