Меркел и Оланд упоређују сатове

Предстојећи састанак федералног канцелара Немачке Ангеле Меркел и председника Француске Франсое Оланда треба да помогне да се усагласе прилази реализацији антиркизних мера на нивоу ЕУ.

Ангела Меркел је позвала Франсоа Оланда у пријатни градић Луксембург на југозападу Немачке како би се сетила догађаја од пре 50 година. Тада, 9. Септембра 1962. године, француски председник Шарл де Гол обратио се седам хиљада младих Немаца, окупљеним пред трибинама. Он је наступао на немачком, без подсетника, назвао је своје слушоце децом велике нације која је у својој историји вршила велике грешке и позвао их да отворе ново поглавље у односима два недавна непријатеља.

Али на састанку у суботу у први план, разуме се, избијају проблеми данашњице – уочи октобарског самита ЕУ, где се очекују ватрене дискусије.

Немци и даље остају главни опоненти антикризних планова ЕЦБ, не желећи да њихов новац оде на откуп шпекулативних дужничких обавеза Грчке, Португалије, Шпаније и Италије. Берлин сматра да прво треба ојачати организационе и политичке основе јединствене Европе. Ангела Меркел је уверена да ЕУ треба реално да узме под контролу буџетску политику Грчке или Португалије, а већ после тога да убризгава у њихове финансијске системе нове десетине милијарди евра. По оба питања став Француске је далек од немачких представа о праведности.

Ипак према паничним изјавама о предстојећем распаду зоне евра и других финансијских и економских катаклизми које прете Европи, треба се односити са опрезом, истиче професор руске Финансијске академије Борис Рубцов:

- Увек је боље рећи да ће све бити лоше, него да ће бити добро. Јер ако догађаји заиста почну да се развијају по негативном сценарију, моћи ће да се изјави да су они предсказани правилно. У обратном случају увек ће се наши основе да се прогнозре прекори за сувишни оптимизам. Ја лично не верујем превише песимистичким прогнозама на рачун распада зоне евра или нове велике депресије. Ипак то не спасава ЕУ, између осталог лидере Немачке и Француске, од неопходности израде, и што је најважније, реализације ефикасних антикризних механизама.

Они једноставно немају други избор него да успоставе добре односе – тако је окарактерисала актуалне односе лидера Француске и Немачке у интервјуу за АРП аналитичар Отвореног универзитета Берлина Сабин фон Опелн: то нису блистави односи, али они функционишу.

Ипак француско-немачка сарадња, осим чисто економског, има и велики геополитички значај. Управо Париз и Берлин су данас реална европска противтежа за глобалне и не увек у складу са европским итересима планове САД. Основне принципе америчке политике у погледу Европе формулисао је још државни секретар Хенри Кисинџер у говору Година Европе из 1973. године. Он је сматрао да у основи система међународних односа треба да лежи свест да САД имају глобалне интересе да одговарају за ситуацију у свету, а амерички савезници имају пре строго регионалне интресе, чија окосница су фрнцуско-немачки индустријски и финансијски односи.

Угледни француски историчар Морис Ваис једном је приметио: Уместо да постане противтежа долару, европска новначана једница олакшава американизацију економије континента. Француско-немачка сарадња је лгавни механизам супротстављања датој тенденцији - при томе не само у финансијском, већ и у геополитичком погледу.