Мобилни системи као будућност нуклеарног штита

Мобилни системи као будућност нуклеарног штита Тејковска дивизија у Ивановској области (Европски део Русије) постала је прва која је у потпуности завршила модернизацију новим мобилним комплексима Топољ-М и Јарс. Касније Јарсом треба да буду опремљене и неке јединице Ракетних трупа стратешке намене (РТСН). Колико данашње стање нуклеарног штита одговара потребама одбране земље?

Очување нуклеарног штита

РТСН у постсовјетско време остале су један од малобројних елемената војне машинерије који подржавају бојеву готовост земље. Говорећи о конкретним компонентама борбене моћи РТСН данас, треба истаћи да данашња обнова потенцијала овог важног вида Оружаних снага у многоме је заслуга Московског инстиута термотехнике и Воткинске фабрике. То је пројектант и произвођач инерконтиненталних ракета Топољ, Топољ-М и Јарс.

Када је 1997. била покретана серијска производња ракета Топољ-М подземног базирања, већ се претпостављало да овим ракетама, као и направљеним на њиховој основи ракетама Јарс, како подземним, тако и мобилним, предстоји да постану основа борбене моћи РТСН. Управо мобилни комплекси су разматрани као најперспективнији. Подземни лансирни уређаји до краја 80-их достигли су максимално савршенство и одличну заштићеност и били су у стању да сачувају ракету постављену унутра чак од блиске нуклеарне експлозије. Ипако они нису гарантовали зашиту од директног погађања поклопца шахте од стране високпрецизног оружја. А 90-их година могућности таквих погодака су биле јасно показане.

Ипак ракете Топољ-М са једним блоком, како подземне, тако и мобилне, које носе само једно пуњење, нису гарантовале наношење неприхватљиве штете. Посебно у споју првог удара вероватног противника са најављеним постављањем система ПРО, који ће бити у стању да псресреће носаче преостале после таквог удара. Одговор на овај изазов постао је Јарс, који спаја мобилност са вишеструким пуњењем. Ова ракета носи, по постојећим информацијама, четири бојева блока. Заједно са комплексом средстава пробоја ПРО то гарантује да ће бар део блокова стићи на циљ.

Тејковска дивизија чија су два пука модернизована мобилним ракетама Топољ-М, а два друга Јарсом, прва је јединица која је у потпуности опремљена новим системима. 36 лансираних рампи и више од 70 бојевих блокова – ова моћ је довољна за уништавање десетина милиона људи. Упоредо са тим, данас је важна не само ударна моћ РТСН, колико спремност постојањег потенцијала и његова заштићеност.

Услови и перспективе

Значај мобилних комплекса у арсеналу РСН скочио је вишеструко пошто су Барак Обама и Дмитриј Медведев потписали споразум СТАРТ-3. Он је укину ограничења региона базирања и постављања мобилних комплекса. Немогућност да се предвиди из које тачке огромног оперативног региона ће бити изведено лансирање, зчајано отежава његово благовремено проналажење и пресретање. На тај начин мобилност је данас сигурнија заштита него хиљаде тона фортификацијског армираног бетона и десетине центиметара оклопног челика шахтова.

Јарс треба у наредних 10 година потпуно да замени у саставу РТСН Топољ совјетске производње. Ако тај задатак буде решен, програм минимум одржавања бојеве готовости РТСН у условима постављања ситема ПРО САД ће бити испуњен. Програм максимум зависи већ не само од средстава издвојених на стратешке нуклеарне снаге. Без обзира на мобилност, ови системи такође имају потребу за заштитом. И данас треба да буде речи о стварању заштићених региона, поуздано покривених системом противавионско-космичке одбране. Унутар њих мибилни ракетни комплекси ће бити поуздано заштићени од изненадног првог напада. Такав прилаз ће омогућити да се сачувају могућности не просто наношења неприхватљиве штете, већ и гарантованог уништавања било ког потенцијалног агресора. Како је показала историја хладног рата, то је довољна гаранција да се он не претвори у „врући“.

Иља Крамник,