Србија-Косово: поново о интегрисаној управи

Влада Србије писмено је потврдила ЕУ да прима споразум о интергрисаној управи прелазима. Ово је изјавио актуелни шеф делегације на преговорима са Приштином Дејан Павићевић.

Овај споразум који је својевремено парафирао бивши шеф српске делегације Борислав Стефановић, може се назвати једним од најзагонетнијих докумената у новијој историји дипломатије. Макар из тог разлога што Београд говори о административној линији и прелазима, а Приштина га тумачи као „границу“ између Србије и Косова, што је са тачке гледишта енглеској језика једнако: integrated border management. Не зна се само чиме ће заједно управљати Београд и Приштина, и ко ће то у ствари радити.

Неки аналитичари су нашли да је одлучност актуелних власти да реализују споразум наставак исте оне политике тихог признања, сетивши се да је руководство у Приштини примило овај споразум као „де јуре“ признање Косова. У таквој позицији постоји зрно разума, да наведемо један од многобројних примера: између осталог, питање о увођењу принципа интергрисане управе границама разматрају Грузија и Јерменија, да подсетимо, суверене државе. Ипак кабинет премијера Ивице Дачића врло је одлучан. Зна се да треба да буду формиране радне групе за реализацију споразума. Узимајући у обзир да је интеграција северног Косова међу приоритетима владе самопроглашене републике, дијалог ризикује да буде сложен, да не кажемо унапред осуђен на неуспех. И јуче на састанку са Бан Ки Муном албанско руководство Косова је разматрало политику „добросуседства“ са Србијом, која је очигледно једини прилаз који одговара Приштини. Мишљење председника општине Косовска Митровица Крстимира Пантића.

- Нова влада републике Србије је на неки начин била у обавези да спроведе оне одлуке и закључке које је претходна влада са делегацијом косовских албанаца у присуству и уз посредовање ЕУ постигла. Међутим оно што треба истаћи јеста да ће нова влада и прегоговарачки тим се трудити да максимално коригују те споразуме у оном делу у којем они задиру у наш Устав и државне и националне интересе тако да сви они делови споразума који на директан или индиректан начин угрожавају територијалну целовитост републике Србије неће бити спровођени. Ја сам сигуран да ће и Уставни суд у скорије време бити принуђен да се изјасни о постигнутим споразумима и да ће неки од тих споразума морати да буду стављени ван снаге. Једино у том случају наша влада може да избегне спровођење договора постигнутих у Бриселу.

Крстимир Пантић појашњава: међу спорним тачкама споразума о интегрисаној управи границама су на пример северни косовски прелази Јариње и Брњак који спајају покрајину са централном Србијом.

- За нас је потпуно неприхватљиво да на административним прелазима буду припадници такозване царине и пограничне полиције Косова јер би то значило индиректно признавање граница Косова као званичних државних граница и због тога ми то не можемо и нећемо прихватити. Грађани на КиМ су веома узнемирени због тога и ја сам сигуран да ће наша влада уважити ставове грађана са КиМ и да ће инсистирати да се на тим прелазима налазе искључиво припадници међународне заједнице пре свега мисије ЕУЛЕКС и уколико буде могуће и припадници УНМИК-а јер је и до 2008. године на администдративним прелазима било видљиво присуство представника УНМИКА који су наплаћивали таксу на робу која се допрема на КиМ али њихово присуство није прејудицирало статус Косова.

То је још један од каменова спотицања на први поглед глатких договора претходних србских власти са Приштином: очигледно да у случају појаве косовских цариника на северу покрајине Срби који возе робу из једног дела Србије у други, мораће да плаћају буџету самопроглашене државе.

Тимур Блохин,