Европска унија и општеевропска безбедност

Учесници довдневног састанка министара одбране земаља ЕУ који се отвара у среду, планирају да размотре широк списак питања – од ситауције на Балкану до перспектива регулисања сиријске кризе и војно-политичког курса ЕУ у погледу Ирана. Тему наставља наш коментатор Петар Искендеров.

Данас је мали победоносни рат најреалнији у сиријском правцу. Али уз сценарио сличан либијском, ствари су у Сирији кренуле другим питем. Антипвадине снаге нису могле да постигну војни прелом, а спољну интервенцију су блокирале Русија и Кина на нивоу СБ УН.

Очигледно је да је ЕУ већ уложила превише финансијксих и политичких средстава у свргавање Башара Асада. И исто толико је очигледно да је ефекат од тих улагања минимални. Зато Брисел мора грозничаво да тражи нове прилазе и да пише нови сценарио. Како резултат данас око Сирије влада невиђено међународно неслагање. САД, Велика Британија и Француска и даље прорађују војни сценарио, подржавајући опозицију у финансијском и војно-политичком погледу. Сличну подршку антивладиним снагама пружа Турска, Саудијска Арабија и низ других земаља муслиманског света. При томе иста та Турска и Саудијска Арабија очигледно не желећи да спаљују за собом мостове, не одустају од рада у оквиру Контакт-групе за Сирију.

Проблем израде јединственог курса у сфери безбедности директно је везан за стање ствари у самој ЕУ. Јединствена Европа треба да повећа сопствену одговорност у области политике безбедности и одбране, мада то није тако лако постићи, подвукао је у разговору за Глас Русије шеф одељења за европску безбедност Европског института РАН Дмитриј Данилов:

По датом питању врло је сложено постићи јединство у редовима саме ЕУ. Европске земље у условима актуалне финансијско-економске кризе нису у стању не само да увећавају сопствене војне трошкове, већ и да их одржавају на потребном нивоу. Зато је реч о оптимизацији. Под тиме европљани подразумевају унутрашњу поделу рада са каснијим уједињавањем напора. А то је компликован процес.

Није тајна да су најактивније присталице такозваних хуманитарних интеренција САД. По праведној оцени експерта за геополитчка питања Масачусетског технолошког института Ноама Хомског, принцип наношења превентивног удара стабилно је ушао у арсенал средстава америчке спољне политкике. Преспективе учешћа САД у конфликтима који избијају зависе у значајној мери од тога колико је могуће одвраћање и гушење „друге суперсиле“, тачније светског јавног мњења, резимира експерт.