Грузија - проблем националних размера

Нова грузијска влада мораће да се суочи са главним националним проблемом – незапосленошћу. Према званичним подацима, она износи сада 16,5%. Ипак према социолошким анкетирањима, посао тражи сваки други становник земље. Такав је неутешни резултат осмогидишње управе Михаила Саакашвилија.

Незапосленост је проблем број један у Грузији. Посебно је ово питање актуелно за омладину. Две трећине младих од 20 до 24 године немају посао. Председник Грузијског фонда за сратешка и међународна истраживања Александар Роднели сматра да је незапосленост карактеристичан проблем за сваку земљу у развоју.

- Ситуација око незапослености, образовања, врло је многострана. Врло много људи о томе говори, критикује, разматра. То је и природни процес раста, и заједно са њим испољавају се многе слабости које код нас још постоје.

Али већина експерата придржава се другог мишљења. Обећања владе Грузије да ће отоврити додатна радна места немају никакве основе. Радна места отвара економија, а не министри. Власт треба да се побрине за стварање неопходне средине за економски развој, подвлаче аналитичари које је анкетирао Глас Русије. Влада за сада ставља ослонац само на туристички сектор. Ипак омладини којој је пре свега намењен програм, то неће донети корист, уверен је потпредседник Светскго конгреса народа Грузије Хвича Толордава:

- Постоји опасност да се грузијска омладина претвори у обслужујући персонал за европљане који долазе овамо да се одмарају и то у малом броју. Њима нису потребни квалификовани кадрови, потребни су им келнери, хотелско особље, чистачи и слично.

Сада у Грузији може да се нађе посао само у банкарском сектору или у полицији. У провм случају не може се без познаника, а служба у грузијској полицији после скандала у Галданском затвору губи популанрост буквално на очиглед. Зато омладина губи стимуланс да стекне неку професију. Они не виде смисао у дипломи, јер са њом је немогуће запослисти се.

Стимуланс нестаје и због саме форме школовања. Образовање на универзитету кошта годишње око 20 хиљада ларија или 12.000 долара. При томе просечна плата у Грузији је 323 ларија или 195 долара, а скоро трећина становништва живи на ивици беде. У таквим условима образовање које се плаћа просто је антинационално, подвлачи Хвича Толордава:

- Људи треба да улажу новац у младе стручњаке. А ако се још образовање плаћа, како они могу да стекну огразовање? Образовање које се плаћа у таквој земљи као што је Грузија данас је још једном ударац по интересима омладине и националним интересима уопште.

При томе, додаје експерт, образовање у Грузији веома је исполитизовано. Прошлог лета Михаил Саакашвили је изајвио да студенти који не знају енглески не треба да добију диплому о високом образовању. Свеопшта англизација је започела још пре две године када је учење енглеског у школама постало обавезно. При томе његово знање не гарантује посао.

Експерти су сигурни: проблем образовања и незапослености неће нестати, док се не промени политика државе. И питање није које ће језике знати дипломац, већ у томе да ли ће моћи да примени своја знања у Грузији.