Слава са знаком минус

Лидери протестног покрета у Русији могу да прославе својеврсну победу: у последњих пола године они су постали препознатљивији међу становништвом. Ипак ова, рекло би се позитивна за њих чињеница, ппвраћена је једним битним „али“. Раст препознатљивости прати појачан негативан однос према главним руским опозиционарима. Такви су подаци последњег истраживања Савезног центра за истраживање јавног мњења.

Од тренутка избора за Државну думу у децембру прошле године такозвана вансистемска опозиција органзовала је читаву серију масовних протестних акција у Москви и другим градовима земље. Између осталог, како истичу социолози, протестна активност у земљи очигледно пада, мада лидери опозиције то на све начине одричу и изјављују да се број учесника акција не смањује. Основни узрок је одуство јасног акционог плана, и што је најважније с подршком руских грађана. Већи део изјава „непомирљивих“ и даље се врти око критике власти.

Тако је препознатљивост Генадија Гудкова лишеног посланичког мандата скочила са 21 до 60 одсто, а блогера и бизнисмена Алексеја Наваљаног са 29 до 48 одсто. При томе негативан однос према њима већ је повећан у просеку за један и по пут. Таква динамика има најмање два разлога, сматра председник Института за националну стратегију Михаил Ремизов.

- Први разлог је у томе што се појављује нова публика која добија политичке инфорамције углавном путем телевизије. Међу њима има мање оних који симпатишу протести покрет. Они који су га симпатизирали раније и тако су већ знали презимена лидера. А приликом проширења публике смањује се број оних који их подржавају. Други моменат је везан са делатношћу лидера протеста. Она је оријентисана највероватније на то да се власт учини слабијом, да се нађу зоне осетљивости власти, да се врши контрапропаганда, а не на то да се постане јачи, занимљивији за публику. И превладавање негативног дневног реда такође се одражава на однос према њима. Уз то у погледу низа фигура постоје формирани негативни стереотипи који се асоцијрају са њиховим бизнис-интересима и интересима спољних снага. И није важно да ли су ови стереотипи тачни.

Социолози су истакли још једну закономерност. Највећу популарност опозиција има у Москви и Санкт-Петербругу. Тако је сфера интереса протестних лидера ограничена не само одређеним социјалним групама – интелигенцијом и делом средње класе, већ и територијом. Али најважније што им не омогућава да прошире свој утицај јесте одсуство конкретних поступака. Ову тачку гледишта за Глас Русије израио је кооснивач Лиге бирача Дмитриј Иванов.

- Прошли су важни догађаји, народ је уморан од политичког живота. Основна примедба према опозиции је следећа – реалне ствари нико није видео. Није било ништа ново предложено на последњем Маршу милиона. Било је покушаја да се најаве социјално-економски програми, да се скупи новац за „сужње“ догађаја 6. маја. Али то није оно што хоће народ.

Међутим у табору опозиције подаци научника по свему судећи мало кога брину. Тамо врше сопствена истраживања на ннтернету. Тако у последњем гласању оних који подржавају протестна расположења са двоструком предношћу у односу на колеге победио је Алексеј Наваљни. Само не зна се да ли ће му то дати неке предности међу истомишљеницима.