Ни очеви нису очеви, ни деца нису деца

Француске власти раде на нацрту закона који ће дозволити бракове особа истог пола и ликвидирати из званичних докумената формулације мајка и отац. Тако мали Французи могу да добију безличне рођаке – Родитељ 1 и Родитељ 2.

Оваква новотарија упечатљиви је резултат идеологије толеранције која цвета у француском друштву. Министар правде Кристина Тобера говори о паровима истог пола следеће: Ко је рекао да пар различитих полова васпитава дете боље него истог пола, да они гарантују боље услове за развој детета? Тачно је да су интереси детета главна брига владе. Са правне тачке гледитша можда је и тако. Али од стварања света постоји друга тенденција: Адам и Ева нису били истог пола. Управо зато против одлуке власти активно се залажу француски католици.

Један од главних француских епископа, Доминик Реј, затражио је да се спроведе рефенрендум о браковима особа истог пола, а папа римски Бенедикт 16. чак је позвао из Француске 30 епископа, како би их позвао да се боре против новог закона. Осим религиозне стране, постоји и психолошка. Пар истог пола није и стању да васпита нормалног човека, рекао је у интервуу за Глас Русије психолог Алексеј Волков.

- Кад дете васпитавају родитељи истог пола, мушког или женског, то је за дете лоше. Аутори овог нацрта закона не прибегавају лукавости, већ лажу да то није трауматично за децу. То није тако. Васпиставање детета у хомосексуалној средини доводи до девијацаја у понашању и сексуалних девијација. То је научна чињеница. Као психолог могу да дам прогнозу да ће то довести до васпитавања читаве траумиране генерације.

Огољена толеранција прожела је не само француско друштво, већ и друге делове света. Тако у Канади у породици Стокер, где су родитељи између осталог различитог пола, рођено је треће дете и родитељи су решили да оно само треба да одабере себипол. Старијој деци – дечаку и девојчици – овај пар такође даје безграничну слободу. Зато њихов старији син бира себи како одећу за дечаке, тако и хаљинице, а розе је његова омиљена боја. Дугу косу воли да носи и његова сестра, зато су сви познаници убеђени да у породици расту две девојчице.

Проблем је створила не само толеранција, већ и закључци неких лекара. Још 2002. године Америчка Академија педијатрије је објавила реферат у којем одобрава усвајање деце од стране породица где су партнери представници сексуалних мањина. доктори су констатовали: сличне породице су у стању да осигурају деци мирно, здраво и емоционално стабилно детињство. Разуме се, такво лобирање је одрешило руке многим представницима секс-мањина у читавом свету, и они су још активније почели да траже своја права. Зато у причи да парови истог пола васпитавају децу, а у званичним документима фигурира обезличено родитељство, нема ничег необичног. За европско друштво то је одавно постало де факто нормално, а само је ствар времена када ће ситуација бити прихваћена де јуре. Истина, постоји крхка нада да ће хетеросексуална јавност успети да ублажи ударац макар тиме што ће се у документима ипак користити термини мајка или родитељ 1 и отац или родитељ 2. И на крају теме да поставимо питање – није ли време да нормални родитељи почну да се боре за своја права?