Рат робота: Невиних жртава има све више

 Чиме је бременит бесконтактни, чију идеју тако ватрено исповедају Американци? Да ли су тако прецизне и поуздане хваљене беспилотне летелице и до каквих последица може да доведе развој ових технологија у САД ако се имају у виду њихове војне активности у различитим регионима света? Ова питања одавно постављају научници и војна лица. На ред су дошли и стручњаци Стендфорског универзитета. У свом реферату су признали да жртве дронова са застрашујућом учесталошћу постају мирни становници.

Светска заједница се све чешће среће с наличјем иновација САД у војној сфери. Америчке власти из све снаге бране предности коришћења беспилотних летелица. Наводе се многобројни примери њихове ефикасности и статистика губитака противника. Међутим, они су заправо постали извор дневних и ноћних кошмара становника земаља којима Вашингтон држи лекције демократије. Без обзира да ли је у питању Ирак, Либија, Авганистан или Пакистан. По постојећим подацима, у дејствима беспилотних летелица већ је погинуло на хиљаде цивилних лица, укључујући и становнике западних земаља који се тамо налазе у хуманитарним мисијама.

Само у мају у бомбардовању циљева у Јемену погинуло је на десетине мирних становника. У Пакистану се напади из ваздуха обављају на редовној основи. Почетком лета услед грешке жива су спаљена 35 грађанина земље. Од почетка 2004. године тамо је укупно погинуло на стотине Пакистанаца. Таква је цена одбијања транзита терета НАТО за операције у Авганистану.

Пре две године у листу New York Times појавио се чланак војног саветника Дејвида Килкалена и официра специјалних јединица Ендрјуа Екзума. У њему се тврдило да је за три године пре публикације у Ираку и Авганистану уз помоћ беспилотних летелица убијено 14 терориста, „успут“ је живота лишено преко 700 мирних житеља. Другим речима, ефикасност дронова је износила свега 2%. Читава ствар је у несавршенству технологија сматра политиколог Владимир Јевсејев:

- Коришћење ударних беспилотних апарата све чешће доводи до значајне погибије мирног становништва. Зато што технологије које се у њима користе ни из далека не дозвољавају увек да се терористи одвоје од мирних становника. Биће врло тужно ако се ова технологија буде примењивала, на пример, у Северној Африци. Сам ризик од ширења БЛ није довољно узет у обзир. Зато што оне осим експлозивних материја на основи од тротила могу да носе и, на пример, хемијске реагенсе, елементе бактериолошког оружја. С ове тачке гледишта само по себи ширење ових технологија носи све већу претњу.

Занимљиво је то што су механизми примене беспилотних летелица такви да жртве и њихове убице немају ни најмању представу једни о другима. Оператери беспилотних летелица су радници приватних компанија, које упошљава влада САД. Они њима управљају из главног штаба ЦИА у Ленглију, хиљаду миља од бојног поља. Низ западних стручњака изражава основану забринутост због тога што оператери свој посао могу да доживљавају као компјутерску игру. Међутим, сваки њихов и најмањи погрешан прорачун или квар технике представља још једну у низу трагедија, истакао је председник Фонда за подршку војних реформи Павел Золотарјов:

- Последице погрешног удара могу настати у случају да информациони системи државе која поседује беспилотна средства, обавештајна средства и средства за навођење циља не одговарају нивоу развоја БЛ. Овде треба да постоји склад. Ако га нема, грешке ће бити велике и жртве ће бити велике.

Преостаје нам да нагађамо до чега могу да доведу омашке приликом коришћења бесконтактних технологија на међуконтиненталном нивоу. САД активно развијају супер прецизно оружје у две варијанте – ракете ваздушног и морског базирања.

Амерички војници не могу да се похвале прецизношћу ни кад је у питању пилотирана авијација. Још увек се прича о случајевима пуцњаве на свадбама, мирним шетњама, по караванима избеглица у Авганистану и Ираку. За време операције у бившој Југославији 90-их година пилоти НАТО су успели да погоде чак и кинеску амбасаду у Београду, што је довело до погибије људи и заоштравања односа с Пекингом.

Што се тиче беспилотних летелица мирне жртве „танане хируршке интервенције“ америчке власти изгледа да сматрају расходима у бици против тероризма и крију се иза чувања живота сопствених војника и официра. Међутим, „молох“ рата не ломи само судбине невиних људи који су помешани с терористима, већ и међународни престиж самих САД. А што је главно – садашњи „крсташки поход“ робота против терора само га провоцира и постаје средина за потхрањивање мржње према Сједињеним Државама у исламском свету.