Нико не жели да одговара за Грузију

Уочи парламентарних избора у Грузији почело је све интензивније разматрање спољног курса земље. Тако актуелни председник Сакашвили заједно с Јединственим националним покретом активно увлачи Грузију у НАТО и у ЕУ. Лабуристи бирају другачији пут. Они предлажу усредсређивање на унутрашњу политику и одрицање од НАТО ради очувања целовитости земље.

Сваке године за министарство за интеграције у европске и евроатлантске структуре грузијска државна благајна троши преко милион долара. Актуелна власт у сарадњи с НАТО види може се рећи избављење од свих невоља. Ово је изјавио нови државни министар за питања интеграције у Европске и евроатлантске структуре Торнике Гордадзе. „Кад говоримо о овим приоритетима ствар се тиче конкретних тежњи, а не апстрактних,“ – изјавио је чиновник. По његовом мишљењу „чланство у Европској унији и НАТО ће сваком грађанину Грузије донети конкретну корист. Чланство у НАТО значи безбедност, а без безбедности се не може размишљати о будућности. Међутим, становници Грузије мисле другачије, каже руководилац тбилиског Института за Евроазију Гулбат Рцхиладзе:

- Безбедност Грузије не може се обезбедити само тежњом ка НАТО. Грузија је кренула путем самоуништења, тачније, руководство Грузије. Што се тиче народа, ова идеја уопште није тако популарна, као што руководство приказује. Извршили смо анкету у целој Грузији. Испитали смо 3086 људи у целој Грузији анонимно: како се односе према НАТО. Затим смо постављали конкретна питања о томе шта ће тачно повући за собом сарадња с НАТО. Да ли се слажу да се на нашој територији појаве војне базе НАТО, да ли им се свиђа то што Грузија шаље своју војску на места где се воде борбе, када је ангажована војска НАТО – рецимо, у Авганистан – и уколико буде постојала дилема: територијална целовитост или целовитост Грузије, како би гласали? Што су конкретнија била оба питања, тим је негативнији био однос људи према НАТО. Људи не желе да овде буду лоциране базе НАТО. Људи кажу да се у овоме крије опасност по Грузију више него добро. Преко 80% се изјашњава за територијалну целовитост, а не за ступање у НАТО.

А и саме САД брижљиво држе Грузију на растојању, додаје Рцхиладзе. Јер, политика садашњег руководства ионако спроводи идеје Вашингтона на Кавказу:

- Не бих рекао да САД тако јако теже ка томе да Грузија институционално постане члан НАТО. Ево, видите, грузијско руководство је послушно: оно испуњава све налоге Запада. И нема разлога да се Грузија институционално увлачи у НАТО – она и без тога спроводи политику САД. Ако се Грузија прими у НАТО то значи да Запад преузима на себе одређене обавезе према Грузији. А шта ће Западу да преузима обавезе? Он има више користи од тога да сарађује једноставно без обавеза, како би обавезе постајале само с једне стране, с грузијске стране.

Други вектор кретања је Европска унија. Европљани наводно чине важне кораке за зближавање с Грузијом. Међутим, организација „Источно партнерство“ која је основана 2009. године више удаљава Грузију и друге земље (у заједницу такође улазе Јерменија, Азербејџан, Грузија, Молдавија, Украјина и Белорусија) од граница ЕУ. Многи стручњаци истичу да Европа не жели да улази у тесне контакте с Грузијом, у којој преко половине становништва живи испод границе сиромаштва. Једини разлог да се Грузија прими у Европску унију јесте да се Русија потисне са Кавказа, уверен је шеф оделења за Кавказ на Институту за земље ЗНД Феликс Стањевски:

- Грузију у Европску унију активно увлаче источноевропске земље. Постоји група земаља која заиста сања о томе да види Грузију у Европској унији рачунајући на то да ће ово ослабити руске позиције на Кавказу. Дакле, да ће уопште ослабити позиције Русије у Европи.

Зато је данас у Грузији настала парадоксална ситуација. Званични Тбилиси говори о спремности да на свим нивоима сарађује са структурама НАТО и ЕУ, али ниједан ни други партнер не желе да узму под своју заштиту још једну хрому патку.

Полина Черница, Анастасија Баришева,