Звезда по имену Виктор Цој

„Цој је жив“- овим речима, којима поклоници рок музичара Виктора Цоја до данашњих дана изражавају свој однос према идолу из 80-тих година, постали су гесло концерта у Москви. Он је одржан 30. септембра у концертном комплексу „Олимпијски“ и посвећен је датуму, који се празнује ове године: музичар, који је трагично погинуо 1990. године напунио би 50 година.

Те вечери на сцену су изашле звезде руског рока, како би отпепави песме групе „Кино“, чији је лидер био управо Цој. Песме су до данас добро познате и чак се око милион његових плоча продају сваке године. Песме су углавном хитови из времена перестројке.

Борис Гребешников, иначе фронтмен групе „Аквариум“ је први приметио таленат Виктора Цоја. Прича се да је Гребешников, 1979. године чуо Цоја како пева у возу, довео га у један од рок клубова и помогао му да сними плочу. У Совјетском Савезу, рок музика званично није постојала и песме групе „Кино“ чији је фронтмен био Цој, налазиле су свој пут до слушалаца полулегално- на касетама, али је брзина којом су их грабили слушаоци је поражавала. А после издавања првог званичног албума групе „Кино“, почела је права „киноманија“- са хиљадама поклоника, концертима на препуњеним стадионима.

А, када је снимљен филм Сергеја Соловјева „АС-СА“, где Цој на крају филма пева „Ми чекамо промене“- било је јасно да је то став већине друштва. А тинејџери и даље носе фризуру какву је носио њихов идол, облаче се у црно, уче да свирају на гитари, размењују ретке новине са интервјуима Цоја.

Виктор Цој је био веома ћутљив, примећује режисер Сергеј Соловјов: Од Виктора сам чуо свега неколико речи, а знали смо се готово 15 година. Достигли смо некакво људско савршенство- чак смо ћутећи пили.

Још је више уља на ватру долио филм „Игла“- Виктор Цој је у њему одиграо главну улогу и постао прави херој за милионе поклоника, глумећи борца са наркомафијом.