Арктик се топи рекордном брзином

Лед на Арктику се топи рекордном брзином. Површина леденог покривача се на полу смањила од краја 70-тих година прошлог века, за готово 2 пута. Површину и дебљину леда на Арктику мере током септембра, јер управо током овог месеца се бележи максимум сезонског топљења леда. Али, ако се раније током зиме ледени покривач потпуно обнављао, он, пак, током последњих година постаје све тањи. При томе, то се дешава тако брзим темпом, који није предвиђен ни једним климатским моделом, говори координатор пројекта „Клима и енергетика“ Светског фонда дивље природе Алексеј Кокорин:

- Највероватније, такав ће се темпо наставити. То значи да ће на рецимо, сваких 5 година бити забележен минимум нивоа леда. Рећи да на Арктику неће остати леда у наредних 20 година, то је мало вероватно. Али је готово извесно да у сибирским морима дуж Северног морског пута неће бити леда.

Ипак, нема места за радост због могућности да ће Северни морски пут бити слободан за пловидбу током читаве године, а добијање нафте и гаса на шелфу постати једноставније и јефтиније. Зима са својим мразевима ће свакако узети своје, а непредвиђено топљење леда у пролеће и током лета може да створи нове проблеме тамо где их не очекујеш, примећује експерт Института проблема екологије и еволуције Никита Овсјаников:

- Ове године, на пример, око острва Врангел у Чухотском и Источно- Сибирском мору, лед се, без обзира на то што је ова година екстремна, није отопио у потпуности у зони континенталног шелфа. Тамо се још задржало много ситног леда. То је заправо питање распоређивања леда, где се сакупљају остаци леда који се топи.

Смањење ледене површине- велики је проблем и за животиње које станују на Арктику. Сваког лета, ледена капа се премешта све даље ка половима. А резултат тога је нарушавање екосистема региона, говори Алексеј Кокорин:

- Бели медвед је у принципу главни становник тамо где има његове хране- фоке. А фоке живе тамо, где је најактивнији екосистем, где има много рибе. То је, по правилу, граница мора и леда. Ако се лед повлачи ка Северном полу, одређен број белих медведа успева да оде тамо. Али, значајан број ће или остати на обали или на острвима, далеко одвојени од границе леда. Наравно, ти медведи су гладни, могу да нападају људе. Примећен је и приличан број случајева да медведи једу једни друге, када медвед самац поједе младунче или женку.

По подацима Светског фонда дивље природе, лед на Арктику се топи, најпре због издувних гасова, којих је све више у земљинох атмосфери и који праве ефекат стакелне баште. Али, ово питање већ дуго остаје тачка око које научници дискутују већ годинама, а тачан разлог топљења леда за сада нико не може да утврди.