Сирија и Турска на рубу рата

Ове недеље се конфликт у Сирији нашао у фази пуновредне војне конфронтације са Турском. До редовног сукоба на граници Сирије и Турске је дошло у суботу ујутро. У приграничној турској провинцији Хатај пала је граната из минобацача на сиријској територији. Труски војници су за узврат отворили ватру. Нема информација о жртвама или рањеницима. Повећана пажња прати те догађаје у вези са трагичним инцидентом у среду. Онда су сиријски војници пуцали на срез Акчакале на југо-истоку Турске, погинуло 5, рањено од 9 до 13 људи. Анкара је негодовала, а премијер турске Реџеп Ердоган је затражио од савезника у НАТО-у да протумаче тај догађај.

Међународно реаговање на њега је било уздржано, али је имало стриктни антисиријски карактер. СБ УН је усудио гађање турске територије од стране сиријске армије и затражио од Дамаска обуставу кршења међународног права и уважавање суверенитета суседа. Изјава Савета НАТО-а је такође била веома магловита: алијанса потпуно подржава Турску и тражи од Сирије обуставу било којих агресивних акција против Анкаре. Међутим, Турска је сама почела да се спрема за рат. Парламент земље је пружио влади годишњи мандат на одржавање трансграничних војних операција. Коментар Аждара Куртова, експерта Института стратешких процена.

- Изјаве турског руководства говоре саме за себе. То није само ратобона реторика, већ политичка наредба оружаним снагама у случају потребе да пређу границе и воде борбене акције на сиријској територији. Шта је то ако није рат?

Изгледа да су у Дамаску свесни опасности, зато су изразили саучешће, извинили се и обећали да ће избегавати такве инциденте. Међутим, то је свет теже. Сепаратисти на приграничној територији су све активнији. Осим тога, експерти се боје провокација од стране екстремиста, који могу да гађају територију Турске, провоцирајући почетак рата. За сада, - уверен је аналитичар Центра проучавања савременог Блиског Истока Гумер Исајев, ни Анкара, ни НАТО нису спремни за војне акције.

- Заоштравање односа између земаља је танка црта, која заиста може да претвори унутарсиријски конфликт у међународни. Тако се нешто могло очекивати већ давно, били су већ инциденти. Међутим, данас тешко да су Турска или државе НАТО-а спремне да оставаре пуновредно мешање у тај конфликт.

У руском МСП-у су изјавили да се надају на дијалог Турске и Сирије у разматрању инцидента на граници. Москва чини све да би смањила напетост у том региону. Међутим, опасности почетка рата са Дамаском свесни су и у Анкари, и у НАТО-у. Реч није само у одсутности мандата УН. Сиријска армија је јака, добро обучена и наоружана. Страна интервенција би неизбежно водила јачању става Асада. Главно је да Турска ризикује да добије други фронт, упозорава експерт Института Блиског Истока Сергеј Серјогичев.

- Турску уздржава одсутност званичне подршке Вашитнгтона и других кључних земаља НАТО. Остими тога, Турци се плаше да у случају самосталне агресије може да буде заоштрено курдско питање. Сиријске власти ће очито и тајно помагати Курдима оружјем да би они отворили други фронт. У случају почетка турске интервенције сиријско руководство може да то искористи и збије под својим руководством велике масе становништва. Један део опозиције ће бити приморан да се прикључи широком фронту националних сиријских снага ради заштите суверенитета Сирије, подржавши тиме режим Асада. Сви метежници на територији Сирије ће бити третирани као опасни непријатељи. Градови и села ће се бранити боље него сада.

Ове недеље су активније иступили радикални борци против режима Башара Асада. У центру Алепа је одјекнуо низ експлозија. Најмање 40 људи је погинуло и 90 рањено. Према подацима државне ТВ Сирије, 4 експлозије је одјекнуло на главном тргу града Садалах ал-Џабири, пета неколико стотина метара даље. Међу погинулима су цивили и војници.