Шта ће променити кинески носач авиона?

Укључивање у кинеску флоту првог носача авиона „Лиаонинг“ је симболичан догађај, који је очигледно временски усклађен са прославом националним празником и одржавањем конгреса КПК у новембру месецу. Уједно то значи да је завршена тек прве фазе развоја кинеске флоте. Активирање овог носача авиона неће озбиљније пореметити баланс снага у региону. Али оно припрема за то темеље.

Тезу да су Кини потребни носачи авиона по први пут је изнео 80-тих година командант Ратне морнарице Народно-ослободилачке армије Кине, касније председник Централног војног савета НР Кине адмирал Лу Хуацин. Носаче авиона је он сматрао корисним за постизање доминације на мору у граници ланца острва, који окружују Кину. Притом он није полазио од тога да Кина конкурише САД и СССР у изградњи флоте носача авиона. Флота је требала да решава ограничене задатке заштите интереса Кине на морима којима је окружена и да врши притисак на Тајван. На оснивање океанске флоте тада се гледало као на веома далеку перспективу.

У 80-90-тим годинама предузети су први кораци у правцу проучавања страних технологија изградње и коришћења носача авиона. Анализирани су како западни, тако и совјетски модели и документација. Касније је то олакшало преуређење „Лиаонинга“ на основу совјетске крстарице - носача авиона „Варјаг“ који је купљен од Украјине 1998. године. Данас, Ратна морнарица НОАК сарађује са флотом Бразила, на тај начин што студира искуство коришћења јединог бразилског носача авиона „Сао Пауло“.

Према кинеским публикацијама, не ради се само о изградњи конкретних типова носача авиона. Кина у више фаза остварује дугорочан програм формирања флоте носача авиона. Остваривање програма контролише се на високом нивоу, а његов статус се може упоредити са космичким програмом. Доградња совјетског „Варјага“ је завршетак прве фазе. Како изјављује министарство одбране Кине, овај брод је намењен за обуку и експерименталне циљеве.

Паралелно се одвија припрема индустрије за изградњу првог „потпуно кинеског“ носача авиона на Цзананском бродоградилишту у Шангају. Улога „Лиаонинга“ је у томе, да створи услове за успешну изградњу и коришћење свих могућности овог и наредних бродова.

Тип носача авиона, које кинеска флота предвиђа на крају реализације програма носача авиона има мало заједничког са „Лиаонингом“. За разлику од „Варјага“, са којег се узлетање врши са „скакаонице“, будући кинески носач авиона биће опремљен електромагнетском катапултом. Највероватније, ако се узме у обзир количина енергије која је потребна за коришћење таквих катапулти, - то ће бити нуклерани носач авиона. На њему ће се базирати авионска група, коју ће чинити највероватније тешки ловци J-15, млазни школско-борбени авиони JL-9, авиони са радарима великог домета, тешки противподморничарски и спасилачки хеликоптери.

У саставу ударних група носача авиона налазиће се и бродови класе разарача пројекат 052D, које су у изградњи. Кина ће их опремити борбеним информационо-контролним системима по америчким образцима. Својевремено САД је било потребно преко две деценије за разраду и испитивање таквих система. Кина ће се уз коришћење већ проверених других решења кретати у том правцу далеко брже. С обзиром на димензије задатка, не може се са сигурношћу тврдити, да ће овај систем већ сутра бити борбено способан.

Међутим уз стрпљење, инвестиције и пажњу кинеског руководства ови циљеви могу бити постигнути.

Василије Кашин,