Шенлучили на мјесту убиства

– Око један сат иза поноћи, у близни моје куће и мјеста гдје је Славко лишен живота, непознате особе су испалиле два рафала из ватреног оружја – аутоматске пушке. Вријеме пуцњаве и број испаљених рафала у потпуности одговарају периоду кад је убијен мој брат Славко. Овај догађај може значити само једно, а то је – порука да ће налогодавац и преостали учесници убиства мог брата и даље бити под заштитом државе – казала је Шћекићева.

О овој провокацији, како додаје, није обавијестила полицију, јер, имајући у виду чињеницу да досад нијесу могли или хтјели да открију лица која су јој пријетила, оне који су цртали Славков лик на мјесту гдје је убијен и особе које су на спомен-плочи писали „риљај”, онда сигурно неће ни починиоце овог догађаја.

Она је поновила како је очигледно да полиција и Врховно државно тужилаштво неће реаговати док је неко не убије.

Шћекићева је последњих мјесеци поднијела више кривичних пријава против НН лица због пријетњи, али је тужилаштво оцијенило да у тим пријавама нема елемената кривичног дјела. Управа полиције је тужилаштву доставила комплетан предмет као и резултате истраге коју су спровели, али је тужилац цијенио да засад у тим радњама нема кривичног дјела.

– По тужилаштву, елемената кривичног дјела ће бити ако ме неко од оних који ми пријете убије. До тада нема истраге – поновила је Шћекићева. 

Полиција је поступајући по пријавама које је она поднијела спровела истрагу, међутим, резултата није било. 

Позвали су је и саопштили како не могу открити ко је узнемирава, јер код мобилног оператера нема података о позивима, који су највјероватније, упућивани са сателита. 

Између осталог, НН лица су оглашавала и да продају аутомобил, а у огласима је објављен број мобилног телефона Славице Шћекић. Везано за тај оглас инспектор је разговарао са власником сајта који му је објаснио да свако може поставити оглас на сајту, а да се при том не открије ко га је поставио. Тужилаштво је на све то одговорило да нема елемената кривичног дјела.

Она је недавно поднијела још једну у низу кривичних пријава против НН лица, због пријетњи које већ три мјесеца добија у континуитету. О томе је обавијестила Управу полиције и затражила заштиту, наводећи да страхује за свој живот. Међутим, упркос озбиљности пријетњи које су јој упућене, полиција јој није додијелила заштиту. 

Шћекићева је убијеђена да убице које јој пријете неће остати само на пријетњама и узнемиравању, већ да ће предузети кораке којима би јој се могао угрозити живот. 

– Нијесу заштитили нити у потпуности расвијетлили убиство мог брата, првог полицијског функционера, па зашто би заштитили његову сестру. Очигледно је да сам под сталним притиском и на мети мафије јер се не мирим са судбином и желим да до краја расвијетлим убиство брата – казала је Шћекићева.

Појашњава и како је због тога добила и СМС пријетеће садржине: „Не копај, бићеш покопана.” 

Оптужени за убиство Славољуба Шћекића осуђени су 9. октобра на укупно 120 година робије. Образлажући пресуду, судија Вишег суда у Подгорици Биљана Ускоковић је подсјетила на полицијску истрагу којом је својевремено руководио инспектор Шћекић, а када је откривено да је Алан Кожар подметнуо експлозив на градилиште хотела „Сплендид”, што је окривљенима био мотив да организују његову ликвидацију.

Саша Борета, Љубо Биговић, Љубо Вујадиновић и Алан Кожар су набавили џип „гранд-чироки”, који је коришћен у убиству, да би га потом одвезли до Команског моста, гдје је запаљен. Ускоковићева је рекла да је Милан –Чила Шћекић пуцао у инспектора Шћекића и да је у његовом правцу испалио деветнаест пројектила. Његов непосредни помагач био је Љубо Вујадиновић, који га је чекао у џипу.

Оружје којим је Шћекић убијен бачено је у канал на Марези, а полиција га је пронашла дан након убиства.

Апелациони суд је двапут укидао пресуду оптуженима за убиство Шћекића.

М.В.Р. – Д.Ж..

 

Специјализовано вијеће Вишег суда у Подгорици којем је предсједавала судија Биљана Ускоковић, док су чланови вијећа биле судије Валентина Павличић и Миленка Жижић, осудило је Милана–Чилу Шћекића и Љуба Вујадиновића на по тридесет година затвора за убиство високог полицијског функционера Славољуба Шћекића. По тридесет година робије добили су и Љубо Биговић и Саша Борета, који су, како је суд утврдио током поступка, подстрекавали Вујадиновића и Шћекића да изврше овај злочин. Алан Кожар добио је шест година и десет мјесеци затвора због покушаја рекетирања сувласника хотела „Сплендид” Жарка Радуловића и подметања три експлозије на градилиште хотела 2005. године.