Европска унија и општеевропска стабилност

Дводневни самит ЕУ који се отвара у четвртак у Бриселу постаће у пуном смислу речи кризни. Не само у погледу израде антикризних финансијских мера, већ и са тачке гледишта интензивирања кризних појава у самој организацији. А све то прети растом нестабилности у Европи у свету у целини – сматра наш аналитичар Петар Искендеров.

У новијој историји новопеченог Нобеловца још није било манифестације у којој би тако тесно били преплетени политички и економски сижеи. Политика у погледу Сирије Ирана, перспективе проширења саме ЕУ, раст сепаратизма у његовим сопственим редовима, коначно, будућност зоне евра, сва ова питања захтевају скорије, ефикасно и дугорочно решење. Иначе жалосне последице могу да буду не само увлачење ЕУ у велики регионални војни конфликт или банкротство Грчке, Португалије или чак Шпаније, већ и излазак организације из редова кључних светских фактора.

Како би се спречио сличан развој догађаја, ЕУ предстоји да концентрише напоре на својој средоземној фаланги. То ће омогућити не само финансијски опоравак организације, већ и супротстављање јачању центрипеталних тенденција, раскол линијом Север-Југ. И главна улога у решавању датог задатка може да припада чак не економској локомотиви ЕУ коју представља Немачка, већ њеном геополитичком партнеру Француској, истакла је у разговору за глас Русије експерт Центра за међународну безбедност ИМЕМО РАН Надежда Арбатова.

- У оквиру промена које се дешавају у ЕУ не треба очекивати некакав слом или ревидирање осе Париз-Берлин. Очување водеће улоге Немачке и Француске у ЕУ сасвим је могуће. Ипак управо председник Француске Франсоа Оланд може да постане снага која ће цементирати обухваћену кризом Јужну Европу. Слична перспектива се чини сасвим могућом.

Није случајно то што је главно питање предстојећег самита ЕУ бити финанијска ситуаицја у зони евра и перспективе спасавања њених проблематичних земаља. Али изградња јединствене Европе је пројекат не само економски, већ и политички – подсетио је шеф сектора за политичке интеграције Европског института РАН Николај Кавешњиков.

Са једне стране, врло велики проблем за ЕУ представља околност да број релативно сиромашних земаља у њеном саставу расте и убудуће ће наставити да расте. Ипак, са друге стране ове државе од почетка нису смеле да се остављају иза прага ЕУ. Јер ЕУ је између осталог политички пројекат. А идеја европске интеграције подразумева обједињење свих европских држава – и богатих и сиромашнијих.

Уочи актуалног самита ЕУ утицајни израелски лист Марив врло оштроумно, али са пуном основом, напоменуо је о једној, по његовим речима, познатој појави: Када озбиљне, врло озбиљне људе моле да донесу одлуку политичког карактера, сви раније постојећи рационални аргументи разбијају се у парам-парчад.

Издање је упутило ове речи члановима Нобеловог комитета, који су доделили награду за мир за текућу годину ЕУ. Наравно, дата одлука била је донета за укупне заслуге ЕУ у последњих 60 година. Заиста тешко да ће неко порицати да су данас односи Француске и Немачке бољи него што су били 40-их година. Ипак ЕУ неће моћи да реши данашње проблеме, ослањајући се само на претходне заслуге. Остаје ипак да се надамо у рационализам, или бар у интуицију првих лица која ће се окупити 18. октобра у Бриселу.