Транспортни авиони: како спојити Ил и Ан?

Индија и Русија су започеле разраду вишенаменског средњег транспортног авиона МТА (МТС), у чијој је основи руски пројекат Ил-214. Нема сумње да је неопходно направити нову машину те класе, али реализација пројекта се исувише одужила.

Дуги пут разраде

Уговор на прву етапу разраде МТА (МТС) је потписан 12. октобра 2012. Наручилац је заједничка руско-индијска компанија МТАЛ, а вршилац радова – руска компанија ОАО „Уједињена авиоиндустријска корпорација – Транспортни авиони“ и индијска Hindustan Aeronautics Limited.

Управо тај моменат се може сматрати почетком разраде нове машине, чији је први протокол потписан још 2001. Тада је авион са индексом Ил-214 планирано подићи у ваздух крајем 2000-их година, а у државном програму наоружања је била предвиђена куповина у периоду 2006-2015 првих пет серијских авиона. Данас је очигледно да се до 2015. тај авион неће појавити – рок првог лета је одложен за 2017., а предаја прве серијске машине - 2019.

Не може се рећи да је Ил-214 био неки супертешки производ, чија се разрада одужава по разумљивим разлозима. Фактички та машина има много заједничког са „старијим братом“ – Ил-76 на четири мотора. Разлоге за одужавање процеса треба тражити у другом.

Конструкторски биро Иљушина, који је основа ОАК-ТС, данас није у најбољем стању после преноса основне фабрике из Ташкента у Уљановск и прекида рада на путничким авионима. Ту су и финансијски проблеми – у буџету до последњег времена није било средстава за финансирање програма, иако је стварање средње транспортне машине у приоритетима интереса и армије и ширења високотехнолошког експорта.

Сарадња са Индијом је постала своје врсте гуме за спасавање овог пројекта – Индијци су заинтересовани не само за машину, већ и за стицање искуства у конструисању таквих авиона, па су спремни су и да плате и да чекају. Наравно, да чекају у разумним пределима.

Ко ће бити „лаки“?

Поред авиона носивости 20 тона ратно ваздухопловство Русије има потребу и за омањи транспортни авион носивости 6-8 тона, који је способан да снабдева удаљене базе, да се користи на аеродромима ниског квалитета и да буде увек „при руци“ у потребним количинама. За ту улогу данас одговара само један авион и један пројекат. Као пројекат се има у виду Ил-112, а као авион – Ан-140. Судећи по изјавама неких високих званичника међу којима је и потпредседник владе Дмитриј Рогозин, сада је важније наставити рад на Ил-112, него ли радити на модификацији Ан-140. Рекло би се да је разлог формално украјинско порекло „Ан-а“, али не треба много у то веровати.

За разлику од Ил-112 који се није померио с мртве тачке, започета је серијска производња Ан-140, и осим мотора, све се ради у Русији: основни произвођач је самарски „Авиакор“. Још треба рећи да, уколико се Ил-112 и појави, највероватније ће такође користити украјинске моторе корпорације „Мотор-Сич“.

Главна предноста „Ан-а“ је серијска производња. Направљено је већ 30 летелица, постоје уговори за ове авионе за министарство одбране и стварање војно-транспортне верзије.

У тим условима жеља започети производњу авиона управо руске марке може да доведе до нежељених последица. Ресурси ОАК-ТС, пре свега инжењерски, данас могу бити заузети пројектом МТА (МТС). Ако им се још дода и Ил-112, резултат може бити такав да не успе ни један од два пројекта и будемо приморани да купујемо средње летелице, рецимо бразилске KC-390, а као лаке – италијански С-27J Spartan или шпански C-295.