Страсти по Пушкину у Малом театру

Први пут за два века постојања московског Малог театра на његовој сцени појавила се Пикова дама Александра Пушкина. 20. октобра одржана је премијера ове представе у поставци Андреја Житинкина.

Декор на сцени реконструише атмосферу 19. века, из исте епохе су и костими – између осталог делог чувеног креатора Вјачеслава Зајцева. Једном речи, све је у најбољим традицијама Малог театра, укључујући најважније – брижљив однос према класици. Елементи мистике, власт тамних сила над човековом душом – ови мотиви Пушкинове Пикове даме никада нису изалзили из моде, није узалуд повест класика руске књижевности постала једно од првих дела на руском језику које је имало успех у Европи.

Редитељ Андреј Житинкин сматра да данас Пушкинов сиже може да буде актуалан као никад раније... Млади инжењер Герман, обузет тајном три карте које увек добиајју, које ће му одједном донети богатство и положај у друштву, претрпевши фијаско полуди. По мишљењу Андреја Житинкина, то је својеврсно упозорење младим људима: судбина и срећа и даље воде своју партију, играјући се судбинама људи.

- Ова мистична прича о три карте сасвим је симболична. Али не ради се чак о мистици, већ о томе колико је човек спреман данас да начини сопствени избор, који може за њега да буде или стршан, или не.

Сиже Пикове даме заиста личи на савремени трилер. Јер у њему, осим Германове трагедије, још је и неодгонетнута тајна грофице чија сенка наводи Герману тобоже три срећне карте... Ипак редитељ налази у Пушкиновом делу не само мрачне, већ и светле боје. При томе не тамо где би могао да их очекује гледалац: замислите – у злослутном лику грофице. Њу игра гостујућа звезда, чвуена глумица престоничког позоришта Сатире Вера Васиљева. Са фаталном Пиковом дамом она има само једну сличност: има 86 година али до данас је лепа. Тако је описао грофицу Пушкин. У свему осталом то је потпуна њена супротност. Грофица Вере Васиљеве је жена загонетка, хладна, хировита, али човечна. И није по Пушкину крај представе. Уместо да злурадо тријумфује над крахом Германове авантуре, грофичина сенка долази у болницу да теши несрећника и пева му успаванку. Ево шта о томе мисли Вера Васиљева.

- Смрт мења однос и поглед на живот оних који су живи. И ко зна како живу душе оних који су напустили свет? И зато када ми је редитељ рекао да ћу певати успаванку, мени се учинило да је то врло добро. Ево тог безумника који је полудео за новцем, за тиме да ништа не сме да га заустави, тог безумника који је изгубио живот, ја сам се на њега сажалила. Моја душа која је већ одлетела рекла му је: и шта онда?

Између осталог редитељ је ризиковао не само да промени уобичајено тумачење лика Пикове даме, већ и да је приближи реалном историјском прототипу, који је за Пушкина била легендарна књегиња Наталија Голицина, московска Венера, како су је називали у читавој Француској, где је живела низ година.