Богдана Букумирића сви заборавили

- Ових дана ми је баш тешко. Не прија ми промена времена. И вртоглавица ми се вратила, па не излазим из куће. А притисла брига: да ли ћу икада коначно да решим проблем са станом, који ми је држава дала на коришћење.

Богдан Букумирић, онај дечак из Гораждевца који је у масакру деце на Бистрици, у лето 2003. године, само пуком срећом преживео седам прострелних рана, још чека да се надлежни смилују и ослободе га неизвесности која га притиска. За три дана истиче рок када би требало са Грађевинском дирекцијом Србије да потпише нови уговор о коришћењу стана који му је уступљен на београдској Бежанијској коси, у Улици Недељка Гвозденовића. Он тај уговор потписује сваког 28. октобра, од оне године када је, после тешког рањавања и компликованих операција на Војномедицинској академији, на овој адреси нашао уточиште. Од тада, упркос бројним обећањима да ће му стан бити додељен у власништво, Богдану се није посрећило да то и оствари. У међувремену руководство Дирекције се променило. Али Богдана нико још није удостојио ни телефонског позива. Ни било каквог одговора.

- Страхујем. Будим се и ноћу, питам се шта ће бити ако ми се тај уговор не продужи - каже Богдан.

Судбина овог, данас младића, који ће последице тешког рањавања носити целог живота, покренула је читаоце “Вечерњих новости” када је наш лист покренуо акцију за откуп стана који му је Дирекција дала на коришћење. Процењено је да тих 57 квадрата вреди 59.000 евра (процена Дирекције). До сада је око 300 наших читалаца прикупило - 6.000 евра. Даровали су колико су могли. Њих је потресла судбина Букумирића. За њих је он симбол страдања србског косметског живља.

- Захвалан сам за сваки њихов динар - говори Богдан. - Знам да не дају зато што им претиче, већ зато што саосећају и разумеју. А ја никоме не бих пожелео да на овај начин решава своје стамбено питање.

Богдан Букумирић, коме је стан у Београду потребан због близине клиника и лекара, до краја живота, још се нада да помоћ надлежних неће изостати. Али, његова нада све је блеђа. На многе адресе ових дана упутио је молбу за помоћ. Неће да каже са ким је све контактирао.

- Не смем да се помирим да сам заборављен. Ја и моје ране - каже. - Није Богдан Букумирић страдао само зато што се осмелио да изађе на реку, поигра се са другарима и окупа на летњој жеги. Страдао је зато што је србско дете, као што су смртно страдали моји другови Пантелија Дакић и Иван Јововић. Ја сам преживео, па када је тако, онда сам заслужио и достојно да живим.

ПЛЕМЕНИТОСТ ВРАЋА ВЕРУ У ЉУДЕ

МОМЧИЛО Вујачић из Београда, власник приватне школе страних језика, пре три дана је даровао Богдану Букумирићу тридесет хиљада динара. - Потресла ме чињеница да судбина тог детета полако пада у заборав и желео сам, овим скромним даром, да му вратим веру у људе - каже Вујачић. - Рекао сам му: “Сине мој, знам да ти ово не може решити проблем крова над главом, али можда може да покрене и друге да помогну.” Није добро, каже Вујачић, да Богдан Букумирић од милостиње решава своје стамбено питање.

РАЧУН ЗА ОТКУП СТАНА