Формат који је доказао своју успешност

Густи дневни ред 11. руско-француског састанка о питањима безбедности предвиђао је разматрање читавог низа питања. Као нпр. европска ПРО, ситуација у Авганистану, као и регулисање иранске атомске кризе.

Ипак, главна тема на финалној прес конференцији је била криза у Сирији. Одговарајући на питања француских новинара, шеф руског МИП је подвукао је блискост позиција Москве и Париза:

- Не желимо да допустимо да се ова земља потпуно уништи, не желимо поделу по етноконфесионалној основи и не желимо да се сиријска криза одвија по либијском сценарију и да касније услед ње почне да јача тероризам у региону.Војно решење - у томе смо потпуно сагласни - не постоји!

Француски колега Лаврова је подвукао, да Москва и Париз немају различите ставове ни по питању формирања прелазних органа у Сирији. Ипак, Лоран Фабиус упустио се у разматрање судбине сиријског лидера. То је једина тачка Женевског комуникеа где стране не могу да нађу јединствено решење. На почетку је господин Фабијус изразио наду, да ће током регулисања кризе Савет безбедности УН успети да „поново заузме своју улогу“, а потом је изјавио да Париз „лоше може да замисли какву улогу у прелазном периоду може да одигра Башар Асад“. Као одговор на ово је шеф руског МСП подвукао, да у завршном документу не постоји пункт о свргавању сиријског лидера. И сви учесници групе су потписали ову формулацију:

- Иницијално су наши савезници изнели став на Женевском састанку, где се говорило о томе, да садашње руководство Сирије мора малтене да ишчезне са лица земље. У завршном тексту ове реченице није било. Из овога се може закључити да се о овоме није расправљало. Није коректно тумачити овај документ као да претпоставља мешање у решавање судбине Асада. А непродуктивно је филозофирати шта ће бити ако свргну Асада, или ко ће доћи на његово место.

Преговори у Паризу су се водили у формату „2+2“. Први пут су се у таквом саставу сусрели министри одбране и иностраних дела 2002.године. Ипак, садашње консултације су имале већи значај, обзиром да се су догодиле после избора у Русији и Француској.